Преносимо преведену ISO вијест у цјелости. Вијест је објављена на www.iso.org

Аутор је господин Мајкл Гликман (Michael Glickman) извршни директор Computer Network Architects и предсједавајући техничког комитета ISO/TC 215 за здравствену информатику.

Водећи стручњак у области здравствене информатике објашњава многе изазове и могућности повезане с вјештачком интелигенцијом у здравству.

У области здравства, вјештачка интелигенција (Artificial Intelligence-AI) је на револуционаран начин успјела да промијени ову индустрију тиме што је допринијела јачању капацитета за доношење одлука, побољшала квалитет његе и смањила трошкове. У ери суперкомпјутера и технолошког напретка, у здравственом сектору се стварају велике количине података које AI може да обради и анализира да би извукла вриједне информације.

Међутим, поставља се питање: да ли на оптималан начин користимо ове податке? По мом мишљењу, морамо да  се ослонимо на квалитет, а не на квантитет података. Имамо огромну количину података, али је корист од већине њих веома мала јер се не преводе у релевантне информације. Ако, на примјер, одлучимо да користимо вјештачку интелигенцију за тачна предвиђања и препоруке, потребни су нам висококвалитетни подаци који могу да нам пруже тачне информације.

Персонализована здравствена заштита

Као експерт за здравствена ИТ питања, имао сам прилику да пратим како се здравствена информатика развијала у посљедњих 35 година. Здравствена информатика се фокусира на искоришћавање предности информационих технологија да би се кроз прикупљање, складиштење, стандардизацију и анализу здравствених података која се проводи на одговарајући начин позитивно утицало на однос пацијент - љекар. Како то функционише? У електронским здравственим картонима (Electronic health records - EHR), на примјер, прикупљају се сви релевантни подаци о пацијенту, тако да када пацијент оде код свог љекара или у болницу, све његове медицинске информације су одмах доступне у дигиталном облику.

Здравствени картони су редовно ажурирани и сигурни, што олакшава координацију пружања здравствених услуга између здравствених установа и пружалаца здравствене његе. Ова врста ригорозног прикупљања података омогућава њихову екстраполацију из читаве популације, другим ријечима у супротном смјеру, да би се идентификовале заједничке карактеристике између различитих група пацијената, као што су људи с дијабетесом или оних који су у ризичној групи да постану дијабетичари. Све ово нас упућује на то да се крећемо ка персонализованој здравственој заштити (тј. прецизној медицини).

Елиминисање пристрасности у AI-ју

Мислим да нећемо морати дуго да чекамо да будемо у стању да прилагодимо планове лијечења и превенције појединцу на основу фактора као што су генетика, старост, начин његовог живота и окружење у којем живи. Као што је случај и с другим технологијама и напретком, што је план његе више персонализован, то је исход за пацијента позитивнији, а његово лијечење је исплативије.

Иако нам се смијеши свијетла будућност, и даље се суочавамо са значајним изазовима када је у питању примјена вјештачке интелигенције у здравству. Дио проблема је елиминисање пристрасности, која се манифестује у многим облицима, укључујући пристрасност због прилагођавања или изостављања. Модели заштите у којима постоје предрасуде ризикују да погоршају друштвене разлике, па чак и да доведу до смртног исхода. Међутим, желио бих да истакнем да је у смислу здравствене заштите понекад корисно ослонити се на алгоритам с пристрасношћу. Ево конкретног примјера: током пандемије Ковид-19 показало се да старији од 65 година могу да се сматрају важном пристрасности коју треба узети у обзир код праћења и лијечења таквих пацијената.

Ка дефиницији AI-ја

AI изазива велико интересовање због свог потенцијала у смислу уштеде и побољшања квалитета здравствене заштите. У области медицине све је више улагања у вјештачку интелигенцију, али здравствени сектор се споро развија и многи проблеми морају да буду ријешени прије него што AI заиста почне масовно да се користи, што је веома пожељно. По мом мишљењу, један од главних камена спотицања је то што тренутно не постоји јединствена, прихваћена дефиниција AI-ја.

За љекара, AI се односи на скуп рачунарских метода за креирање система који обављају задатке који би иначе захтијевали интервенцију људске интелигенције. Ове методе укључују препознавање слике и обраду природног језика. Више пута сам чуо фразу „појачана интелигенција“ која се односи на потребу да се побољша капацитет људских бића у смислу доношења одлука, када се оне комбинују с рачунарским методама. Тиме се удаљавамо од термина „вјештачки“, али, са становишта љекара, AI је та која мора да му помогне у доношењу одлука.

AI у служби прецизне медицине

Према извјештају Свјетске здравствене организације, вјештачка интелигенција има огроман потенцијал да унаприједи здравствену заштиту и медицину на глобалном нивоу, под условом да етика и људска права буду сама срж приликом њиховог дизајнирања, примјене и употребе. Да ли је вјештачка интелигенција предодређена да замијени људе у области здравствене заштите? Чини ми се да је то мало вјероватно. С друге стране, а ми то већ у одређеној мјери видимо, еволуираће однос између људи и вјештачке интелигенције.  

С постепеним увођењем AI технологија у све области медицине, регулаторни органи ће морати да размотре вишеструке приступе да би обезбиједили безбједност код примјене вјештачке интелигенције на здравствену заштиту, а то укључује и међународне стандарде. Неопходно је успоставити заједничку терминологију, таксономију и дефиниције тако да љекари и регулаторни органи говоре истим језиком као и технички стручњаци. Ови стандарди ће усмјеравати будућу употребу вјештачке интелигенције да би се обезбиједила интероперабилност и транспарентност система вјештачке интелигенције и избјегла пристрасност и диспаритет. Недетерминизам машинског учења и „халуцинације“ великих језичких модела (Large Language Models - LLM) су застрашујући изазови којима се треба позабавити да би примјена AI-ја у здравству била и безбједна и ефикасна.

Пут који је пред нама у области здравља је дуг и сложен. Иако мислим да још нисмо ни близу времену у којем ћемо консултовати роботе, а не докторе, ипак морамо имати на уму да је најмоћнија примјена вјештачке интелигенције та да се побољша људска способност, а не да се замијени. У овом нашем времену неизвјесности и промјена, морамо пронаћи нове начине да трансформишемо здравствену заштиту. Технологија се константно развија у погледу интелигенције, брзине и поузданости, а када је у питању обезбјеђивање да пацијенти добију најбољу могућу његу, могућности су заиста бескрајне. Ови наши напори ће помоћи да се обезбиједи да се пуни потенцијал вјештачке интелигенције у здравству и јавном здрављу искористи за добробит свих нас.

О Мајклу Гликману

Мајкл Гликман, оснивач и извршни директор, Computer Netvork Architects, има огромно искуство стечено у ИТ индустрији, а 35 година је радио у области информационих технологија у здравству. Он је свјетски познати стручњак за интеграцију система и безбједну интероперабилност, и пионир у здравственој информатици као и један од оснивача радне групе HL7 која је основана 1987. године. Мајкл Гликман је такође предсједник техничког комитета ISO/TC 215, Здравствена информатика.