Najčešća pitanja i odgovori
1. Је ли употреба BAS стандарда обавезна?
На основу Закона о стандардизацији БиХ (Сл. гласник БиХ бр. 19/01, члан 13) употреба BAS стандарда је добровољна сем у случају када је обавезна примјена одређена посебним прописом.
2. Доноси ли ваша институција техничке прописе?
У складу са Законом о стандардизацији БиХ и Законом о оснивању Института за стандардизацију БиХ, Институт није овлаштен да израђује и доноси техничке прописе. За израду и доношење техничких прописа надлежна су министарства.
3. Да ли се може остварити попуст при куповини великог броја стандарда?
Попуст се нажалост не може остварити при куповини великог број стандарда изузетак се односи једино за куповину више примјерака истог BAS стандарда, у папирној форми или електронској форми, у једној наруџби. На основу Одлуке о висини накнада за стандарде, стандардизацијске документе и публикације као и за услуге Института за стандардизацију БиХ ( „Службени гласник БиХ“, број 78/20) попусти се одобравају:
а) образовним институцијама у висини од 30%;
б) органима државне управе у висини од 30%, ако није другачије уређено посебним уговором;
ц) редовним студентима у висини од 50%, ако доставе доказ о уписаној академској години.
Све детаљније информације можете видјети у поменутој одлуци која се налази на нашој wеб страници у подменију цјеновник главног менија услуге.
4. Врши ли акредитирање ваша институција?
Основна надлежност Института за стандардизацију БиХ је припремање, доношење и објављивање босанскохерцеговачких стандарда. Институт се бави израдом изворних босанскохерцеговачких стандарда као и преузимањем европских и међународних стандарда као босанскохерцеговачких.
Сходно наведеном, Институт за стандардизацију БиХ није надлежан за послове акредитације. Једино државно тијело за акредитирање у БиХ је Институт за акредитирање БиХ.
На wеб страници Института за акредитирање БиХ www.bata.gov.ba можете наћи списак акредитираних тијела у Босни и Херцеговини.
5. Да ли су у БиХ на снази сви ЈУС стандарди?
На основу члана 15. Закона о стандардизацији БиХ („Службени гласник БиХ” бр. 19/01): „Стандарди ЈУС, који су у употреби у Босни и Херцеговини на основу Уредбе са законском снагом о преузимању законских и подзаконских аката бивше СФРЈ („Службени лист РБиХ”, бр. 2/92, 13/93 и 13/94), а нису замијењени BAS стандардима, могу се употребљавати у Босни и Херцеговини до њихове замјене, а најкасније до 31. децембра 2003. године, осим ако ЈУС стандарди с обавезном примјеном нису замијењени одговарајућим прописима.”
Велики дио (око 75%) ЈУС стандарда је обавезан и они су у највећој мјери дио техничких прописа. Ти стандарди су још увијек на снази због тога што одговарајући технички прописи нису замијењени новим прописима БиХ. Када се ради о преосталом дијелу ЈУС стандарда који нису с обавезном примјеном и који нису замијењени БАС стандардима, њихово важење је истекло крајем 2003. године, иако нису били опозвани. Дакле, ако је на снази пропис који се позива на ЈУС стандарде или ЈУС стандарди с обавезном примјеном представљају пропис, тај стандард је важећи све док тај пропис не буде замијењен новим, односно усклађен с прописом ЕУ.
6. Процедура добијања цертификата ISO 9001 и коме да се обратимо?
Основна надлежност Института за стандардизацију БиХ је припремање, доношење и објављивање босанскохерцеговачких (BAS) стандарда. Дакле, Институт се бави израдом изворних босанскохерцеговачких стандарда као и преузимањем европских и међународних стандарда као босанскохерцеговачких.
Путем Института можете купити стандард BAS EN ISO 9001:2015, Системи управљања квалитетом – Захтјеви. Процес цертификације проводи акредитирано цертификацијско тијело, а по избору саме организације. Само пројектовање и успостављање система менаџмента квалитетом (QMS) по захтјевима стандарда ISO 9001 се одвија у неколико фаза:
• Упознавање запослених са пројектом ISO 9001:2008
• Снимак, анализа и оцјена стања постојећег система
• Пројектовање и израда документације QMS-а
• Развој и имплементација документације QMS-а у радне процесе
• Организовање и спровођење интерне провјере
• Припреме за оцјењивање и цертификацију
За све детаљније информације око поступка цертифицирања по захтјевима стандарда ISO 9001, треба да се обратите неком од акредитованих тијела за цертифицирање.
7. Појашњење стандарда EN ISO 9001:2008 и EN IS0 9001:2015, као и крајњи рок до којег важи цертификат који се односи на EN IS0 9001:2008?
Стандард EN ISO 9001:2008 идентичан је ISO 9001:2008 и у систем босанскохерцеговачке стандардизације усвојен је путем Техничког комитета BAS/TC 3, Управљање квалитетом и осигурање квалитета, као BAS EN ISO 9001:2009. У септембру 2015. године Међународна организација за стандардизацију (ISO) објавила је ново издање стандарда ISO 9001:2015, које је идентично ISO 9001:2015 и код нас је усвојено као BAS EN ISO 9001:2015.
Стандард ЕН ИСО 9001:2008 и цертификати који су у складу са стандардом ЕН ИСО 9001:2008 могли су се примјењивати до септембра 2018. године и важили су до тог датума. Од септембра 2018. године мора
се примјењивати искључиво ново издање стандарда EN ISO 9001:2015, што значи и цертификати у складу с тим стандардом.
8. Мора ли се тестирање усклађености тонера са стандардима ISO/IEC 19752, 19798 и 24711 обављати у цертифицираној лабораторији? Да ли у БиХ постоји лабораторија цертифицирана за испитивање усклађености тонера са споменутим стандардима?
Стандард ISO/IEC 19752 је усвојен као BAS ISO/IEC 19752:2019, Информациона технологија – Метод за одређивање вијека трајања тонера за монохроматске електрофотографске штампаче и мултифункцијске уређаје који садрже компоненте за штампање.
Стандард ISO/IEC 19798 је усвојен као BAS ISO/IEC 19798:2019, Метод за одређивање вијека трајања тонера за колор штампаче и мултифункцијске уређаје који садрже компоненте за штампање.
Стандард ISO/IEC 24711 је усвојен као BAS ISO/IEC 24711:2017, Метод за одређивање вијека трајања кертриџа са тинтом за колор инкјет штампаче и мултифункцијске уређаје који садрже компоненте за штампање.
Тестирање усклађености тонера с наведеним стандардима требају обављати акредитирана тијела за оцјењивање усклађености (лабораторије, тијело за цертификацију, инспекцијско тијело). Према нашим информацијама, у Босни и Херцеговини не постоји тијело које би могло потврдити усклађеност с наведеним међународним стандардима.
9. Разлика између акредитирања и цертифицирања?
Разлика између акредитирања и цертифицирања је у томе што се акредитирањем доказује компетентност за обављање одређених испитивања, мјерења, церификације или инспекције, а цертифицирањем се добија потврда (цертификат) о усклађености система управљања, производа или особа са одређеним стандардом или техничком спецификацијом.
Акредитирање тијела за оцјењивање усклађености у Босни и Херцеговини проводи Институт за акредитирање БиХ (BATA). Институт за акредитирање БиХ је једино државно тијело за акредитирање и представља БиХ у европским и међународним организацијама за акредитирање и учествује у њиховом раду.
10. Шта значи „оцјењивање усклађености”?
Оцјењивање усклађености је доказивање да су испуњени специфицирани захтјеви, који се односе на производ, процес, систем, особу или тијело.
11. Шта значи CE знак?
CE знак је скраћеница од „Conformite europeenne” (енг. European Conformity) и представља ознаку произвођача да је производ у складу са смјерницама ЕУ и одговарајућим европским нормама на које се позивају смјернице. На путу за европско тржиште важан и обавезан дио вашег производа је и CE знак. Слободан проток роба је темељ унутрашњег тржишта Европске уније. Циљ слободног протока роба је спријечити нова ограничења за трговање, међусобно признавање и техничка хармонизација. Управо CE знак омогућава слободан проток робе на тржишту ЕУ и из тог разлога CE знак зову и „пасошем, картом за европско тржиште”.
12. Молим вас који је слијед корака да би се увео CE знак?
Када је у питању поставфљање CE знака на производ, битно је да знате да се CE знак може поставити тек након састављања и потписивања EC декларације о усклађености. EC декларација о усклађености је документ којим произвођач изјављује да његов производ одговара битним здравственим и безбједносним захтјевима директива Новог приступа. Овим документом произвођач преузима одговорност за производ и гарантује да је производ прилагођен свим примјењивим одредбама из директива ЕУ и да је био предмет одговарајућих процедура оцјењивања усаглашености.
Први корак је да произвођачи дефинишу производ и одреде којој групи производа из подручја покривених директивама припада производ односно да одреде све релевантне директиве Новог приступа које се односе на производ и утврде који се поступци утврђивања усклађености према директивама морају примијенити. Такође је потребно прибавити и информацију који се прописи или стандарди ЕУ или друге земље чланице у којој се жели извозити производ, односе на производ и шта они траже.
Произвођач који има сједиште у трећој држави (изван ЕУ) је, такође, дужан да произведе производ у складу са директивама Новог приступа и проведе поступке оцјењивања усклађености када је производ намијењен за пласирање или кориштење у ЕУ. Произвођач може овластити заступника, са сједиштем у ЕУ, да ради у његово име. Када произвођач нема заступника у ЕУ, до одређене мјере, одговорност може преузети увозник или лице које пласира производ.
Након што се, анализом директива, утврди који се поступци утврђивања усклађености морају примијенити, врши се процјена ризика и сачињава се листа техничке документације (технички досије) Technical Construction File (TFC). Потребно је прибавити и декларацију о усклађености од произвођача за уграђене дијелове. Произвођач може извршити самостално оцјењивање усклађености, самооцјењивање, уколико је могуће (мјерења и испитивања верификованим мјерним инструментима, код себе или у специјализованим лабораторијама). Ове лабораторије морају имати верификовану мјерну опрему. Након тога је потребно техничку документацију допунити резултатима мјерења и припремити декларацију (изјаву) о усклађености. У зависности од процјене, потребно је пронаћи релевантно тијело за испитивање и послати производ на испитивање. Ако налаз испитивања буде повољан, изјава о усклађености производа се допуни подацима са називом и бројем пријављеног тијела, лабораторије.
Комплетирана техничка документација се чува код произвођача, у писаном и електронском облику и она може бити предмет контроле органа који врши надзор над тржиштем. Завршна и посљедња фаза је постављење CE знака (ако је прописано). CE знак се поставља тек након састављања и потписивања декларације о усклађености.
Овим је, у најкраћим цртама описан слијед корака који је потребно пратити да би се могао поставити CE знак. Произвођач је субјекат који припрема техничку документацију која пружа доказ о усклађености производа са захтјевима директива јер је он једини који познаје свој производ од конструисања до производње и употребе.
13. Како доћи до халал цертификата?
Процедуру халал цертифицирања која је саставни дио Халал стандарда BAS 1049:2010 обавља Агенција за цертифицирање халал квалитете која уједно и издаје цертификат. Ви у Институту за стандардизацију БиХ можете наручити Халал стандард, а за сва додатна питања везана за Халал цертификат требало би да се обратите Агенцији за цертифицирање халал квалитете www.halal.ba.
14. На који начин се у техничким прописима врши упућивање на стандарде?
Упућивање на стандарде може бити датирано, недатирано или уопштено, а истовремено изричито или показно. Упућивање на стандарде може бити повезано са општом законском одредбом која се односи на стање технике или на призната техничка правила. Таква одредба може бити и самостална.
Датирано упућивање на стандарде је упућивање на стандарде којима се означава један или више одређених стандарда, и то тако да се накнадне ревизије стандарда не могу примјењивати ако се не промијени пропис. Стандард се обично означава његовим бројем, те датумом или бројем издања. Може се навести и наслов.
Недатирано упућивање на стандарде је упућивање на стандарде којим се означава један или више одређених стандарда, и то тако да се накнадне ревизије стандарда примјењују, а да није потребно мијењати пропис. Стандард се обично означава само његовим бројем, а може се навести и наслов.
Опште упућивање на стандарде је упућивање на стандарде назначавањем свих стандарда одређеног тијела и/или назначавањем стандарда у неком подручју, без појединачног означавања.
Изричито упућивање на стандарде је упућивање према којем је поштивање одредби наведених стандарда једини начин да се задовоље захтјеви неког техничког прописа.
Показно упућивање на стандарде је упућивање према којем је поштивање одредби из наведеног стандарда један од начина да се задовоље захтјеви неког техничког прописа.