Свјетски дан потрошача обиљежава се од 15. марта 1983. године. Прослава овог дана своје поријекло има у „Декларацији о основним правима потрошача“ коју је донио бивши амерички предсједник Џон Ф. Кенеди 15. марта 1962. године.

Овом Декларацијом дефинисана су четири основна права потрошача на тржишту роба и услуга: право на безбједност роба и услуга, право на цјеловиту, истиниту и правовремену информацију, право на избор роба и услуга и право потрошача да се чује њихов глас. Consumer International, свјетска федерација потрошачких група, је на ова права додао још неколико права потрошача: право на задовољавање основних животних потреба, право на накнаду штете, право на образовање, те право на здраву животну средину.

У Босни и Херцеговини дјелује 18 удружења потрошача (Листа удружења) а подручје заштите права потрошача регулисано је Законом о заштити потрошача у БиХ, Законом о храни, Законом о надзору над тржиштем и Законом о општој безбједности производа. При Министарству за спољну трговину и економске односе дјелује Савјет за заштиту потрошача БиХ, а успостављена је и Институција омбудсмана за заштиту потрошача у БиХ (http://www.ozp.gov.ba)

Потрошачи и стандардизација

Савјет Међународне организације за стандардизацију (ISO) је 1964. године усвојио закључак (48/1964) о томе да се организовано промовише учешће потрошача у стандардизацији. Савјет ISO-a је 1977. године формирао савјетодавни Комитет за питања потрошача (Committee for consumer policy – COPOLCO) с учешћем IEC-a.

На европском нивоу донесена је Директива о општој безбједности производа 2001/95/EC и формирано је Европско удружење за координирање представника потрошача (European Association for the coordination of consumer representation – ANEC).

Институт за стандардизацију Босне и Херцеговине усвајањем стандарда за производе и услуге директно доприноси заштити права потрошача. Стандарди за производ утврђују и дефинишу техничке термине, симболе и знакове ради спрјечавања неспоразума; дефинишу захтјеве за здравствену исправност, безбједност и заштиту животне средине; дефинишу „интерфејс“, те погодности за примјену. Стандарди за услуге дефинишу критерије за услуге сервисирања аутомобила, изнајмљивања, укључујући изнајмљивање аутомобила, становања, укључујући рентирање, поштанске услуге, телекомуникације, транспорт, комуналне услуге и сл.

Циљеви стандардизације у сектору услуга су: утврђивање минималних захтјева за квалитет, стандардизовање метода за мјерење постављених захтјева, захтјеви за ваљане информације и захтјеви за безбједност.

Приоритетне области стандардизације са становишта потрошача су: мали електрични и електронски кућни апарати, велики кућни апарати, медицинске и болничке услуге, те медицинска средства за кућну употребу, производи намијењени дјеци: играчке, производи за његу дјеце, опрема за игралишта, производи које дјеца не смију и не могу да употријебе (child resistant devices), контрацептивна средства, „паметне картице“ укључујући банкарске услуге, опрема за особе с посебним потребама, систем управљања заштитом животне средине, еко-означавање, заштитна одјећа и опрема, спортска опрема, бицикли, намјештај, квалитет ваздуха и воде, симболи у јавном информисању.

Висок степен заштите потрошача, те едукација о основним потрошачким правима и обавезама, представља један од приоритетних циљева сваког цивилног друштва. Права потрошача, односно купаца, морају се поштивати свакодневно, а најбољи начин доказивања и надзирања поштивања права потрошача је кроз разне облике оцјењивања усклађености производа и услуга који се нуде потрошачима.

Драги потрошачи, честитамо Вам Свјетски дан права потрошача!