Стандард BAS EN ISO 14001:2016 (EN ISO 14001:2015; ISO 14001:2015) спецификује захтјеве за систем управљања животном средином, које организација може да користи да би унаприједила сопствене перформансе када је у питању заштита животне средине. Овај међународни стандард намијењен је организацијама које теже да управљају својим одговорностима за заштиту животне средине на систематичан начин, који доприноси стубу одрживости животне средине.
Овај стандард помаже организацији да оствари предвиђене исходе система управљања животном средином, који обезбјеђује вриједност за животну средину, саму организацију и заинтересоване стране. Конзистентно с политиком организације за заштиту животне средине, намјеравани исходи система управљања животном средином обухватају:
– унапређивање перформанси животне средине;
– испуњавање обавеза за усаглашеност;
– остваривање циљева заштите животне средине.
Овај стандард примјенљив је на било коју организацију, без обзира на величину, врсту и природу, и примјењује се на аспекте животне средине везане за њене активности, производе и услуге за које организација утврди да њима може или да управља или да на њих утиче разматрањем перспективе животног циклуса. Овим међународним стандардом се не исказују специфични критерији за перформансе животне средине.
Овај стандард се може користити у цијелости или дјелимично за систематско побољшавање управљања животном средином. Међутим, тврдње о усаглашености с овим међународним стандардом нису прихватљиве све док сви његови захтјеви не буду укључени у систем управљања животном средином у организацији и док не буду испуњени, без изузетка.
Стандард BAS EN ISO 14004:2013 (EN ISO 14004:2010, ISO 14004:2004) обезбјеђује упутства за успостављање, имплементацију, одржавање и побољшавање система управљања животном средином и његово усаглашавање с другим системима управљања.
Иако овај систем није намијењен управљању здрављем и безбједношћу на раду, ти аспекти могу да буду укључени уколико организација тежи да имплементира интегрални систем управљања животном средином и управљања здрављем и безбједношћу на раду.
Смјернице у овом међународном стандарду примјенљиве су на сваку организацију, без обзира на њену величину, врсту, локацију или ниво зрелости. Иако су смјернице у овом међународном стандарду у складу с моделом система управљања животном средином ISO 14001, њихова намјера није да интерпретирају захтјеве ISO 14001.
Стандард BAS EN ISO 14006:2013 (EN ISO 14006:2011; ISO 14006:2011) обезбјеђује смјернице за помоћ организацији у успостављању, документирању, имплементацији, одржавању и сталном побољшавању њеног управљања еко-дизајном, као дијела система управљања животном средином (EMS). Овај стандард је намијењен да се користи у организацијама које имају имплементиран систем управљања животном средином према ISO 14001, али може да буде користан код интегрисања еко-дизајна у друге системе управљања. Смјернице су примјенљиве на сваку организацију, без обзира на њену величину или активности.
Стандард се примјењује на оне аспекте животне средине везане за производ које организација може да контролише и на које може да утиче. Сам стандард не спецификује критеријуме перформанси животне средине и није намијењен за сертификовање.
Стандард BAS EN ISO 14015:2011 (EN ISO 14015:2010; ISO 14015:2001) даје смјернице о томе како процијенити заштиту животне средине локација и организација (EASO), кроз систематски процес идентификације аспеката животне средине и проблема заштите животне средине и одређивање, ако их има, њихових посљедица на пословне активности.
Овај стандард описује улоге и одговорности страна у процјени (клијента, процјењивача и представника стране која се процјењује), као и фазе поступка процјене (планирање, скупљање информација и валидација, процјењивање и извјештавање).
Стандард BAS EN ISO 14020:2011 (EN ISO 14020:2001; ISO 14020:2000)успоставља принципе за развој и кориштење ознака и декларација о заштити животне средине. Намјера је да се други стандарди серије ISO 14020 користе у спрези с овим стандардом. Овај стандард није намијењен да се користи као спецификација у сврху сертификације и регистрације.
Стандард BAS EN ISO 14021:2001 (EN ISO 14021:2001; ISO 14021:1999) спецификује захтјеве за самодекларисане захтјеве животне средине, укључујући изјаве, симболе и графику који се тичу производа. Даље описује одабране термине обично кориштене у захтјевима животне средине и даје квалификације за њихово кориштење.
Овај стандард не искључује, превладава или на било који начин мијења законски тражене информације, захтјеве или означавање у вези са животном средином, или друге примјенљиве законске захтјеве.
Стандард BAS EN ISO 14024:2002 (EN ISO 14024:2000; ISO 14024:1999) успоставља принципе и процедуре за развој програма за означавање у области заштите животне средине типа I, укључујући избор категорија производа, еколошких критерија за производ и функционалних карактеристика производа, ради процјене и демонстрације удовољавања захтјевима. Овај стандард такође успоставља сертификационе процедуре за додјелу ознаке.
Стандард BAS EN ISO 14025:2011 (EN ISO 14025:2010; ISO 14025:2006) успоставља принципе и наводи процедуре за развој програма за означавање у области заштите животне средине типа III и развој декларација о заштити животне средине типа III. Посебно успоставља кориштење стандарда серије ISO 14040 у развоју програма за еко-означавање типа III и развоју еко-декларација типа III. Овај стандард успоставља принципе за кориштење информација у вези са заштитом животне средине, као додатак на информације дате у стандарду ISO 14020.
Стандард BAS EN ISO 14031:2015 (EN ISO 14031:2013; ISO 14031:2013) даје упутство за креирање и кориштење оцјене учинка заштите животне средине (EPE) у организацији. Примјенљив је на све организације, без обзира на тип, величину, локацију и сложеност. Овај стандард не успоставља нивое учинка заштите животне средине.
Стандард BAS EN ISO 14040:2008 (EN ISO 14040:2006; ISO 14040:2006)описује принципе и оквир за процјену животног циклуса (LCA). Стандард покрива студије процјене животног циклуса (LCA) и студије катастра животног циклуса (LCI), фазу процјене утицаја животног циклуса (LCIA), фазу интерпретације животног циклуса, извјештавање и критички осврт на LCA, ограничења LCA, везе између LCA фаза и услове за кориштење избора вриједности и опционих елемената.
Не описује LCA технике у детаље, нити даје методологије за појединачне фазе процјене животног циклуса (LCA).
Стандард BAS EN ISO 14044:2008 (EN ISO 14044:2006; ISO 14044:2006) спецификује захтјеве и обезбјеђује смјернице за процјену животног циклуса (LCA).
Овај стандард обухвата студије процјене животног циклуса (LCA) и студије катастра животног циклуса (LCI).
Стандард BAS EN ISO 14045:2013 (EN ISO 14045:2012; ISO 14045:2012) описује принципе, захтјеве и смјернице за процјену еко-ефикасности за призводне системе, укључујући:
а) дефинисање циља и подручја примјене процјене еко-ефикасности;
б) процјену животне средине;
ц) процјену вриједности производног система;
д) квантификацију еко-ефикасности;
е) интерпретацију (укључујући обезбјеђење квалитета);
ф) извјештавање;
г) критички осврт на процјену еко-ефикасности.
Захтјеви, препоруке и смјернице за посебан избор категорија утицаја на животну средину и вриједности нису укључени у стандард.
Стандард BAS EN ISO 14050:2012 (EN ISO 14050:2010; ISO 14050:2009) дефинише термине и основне концепте везане за управљање животном средином, објављене у серији међународних стандарда ISO 14000.
Стандард BAS EN ISO 14051:2013 (EN ISO 14051:2011; ISO 14051:2011) обезбјеђује обрачун трошкова тока материјала (MFCA). У склопу MFCA, ток и залихе материјала у организацији се прате и квантифицирају физичким јединицама (нпр. маса, запремина) и трошкови везани за ове токове материјала се оцјењују. Резултати могу да дјелују мотивишуће на организације и руководства да траже могућности за симултано генерисање финансијске добити и смањење неповољних утицаја на животну средину.
Стандард BAS EN ISO 14063:2011 (EN ISO 14063:2010; ISO 14063:2006) даје смјернице организацији везано за опште принципе, политику, стратегију и активности везане за унутрашњу и вањску комуникацију у вези са заштитом животне средине.
Стандард BAS EN ISO 14065:2015 (EN ISO 14065:2013; ISO 14065:2013) одређује принципе и захтјеве за тијела која обављају валидацију или верификацију доказивања гасова стаклене баште (GHG).
Стандард BAS ISO 14064-1:2012 (ISO 14064-1:2006) даје спецификацију принципа и захтјева за квантификацију и извјештавање о емисијама и уклањању гасова стаклене баште (GHG) на нивоу организације. Он укључује захтјеве за пројектовање, израду, управљање, извјештавање и верификацију катастра GHG организације.
Стандард BAS ISO 14064-2:2012 (ISO 14064-2:2006) даје спецификацију принципа, захтјева и смјернице на пројектном нивоу за квантификацију, мониторинг и извјештавање о активностима које могу да узрокују смањење емисија или побољшање уклањања гасова стаклене баште (GHG). Он укључује захтјеве за планирање пројекта, идентификацију и одабир извора, понора и резервоара GHG релевантних за пројекат и основни сценариј, мониторинг, квантификацију, документовање и извјештавање о изведби пројеката о GHG и управљање квалитетом података.
Стандард BAS ISO 14064-3:2008 (ISO 14064-3:2006) даје спецификацију принципа и захтјева и обезбјеђује упутство за стране које обављају или управљају валидацијом и/или верификацијом доказивања гасова стаклене баште (GHG).
Овај стандард даје захтјеве за избор GHG валидатора/верификатора, успостављање нивоа обезбјеђења, циљеве, критеријуме и подручје примјене, одређивање приступа валидатора/верификатора, процјену GHG података, информације, информациони систем и контроле, оцјену доказивања GHG и припрему изјава валидатора/верификатора.
Стандард BAS ISO 14066:2012 (ISO 14066:2011) спецификује захтјеве компетенције за валидациине и верификационе тимове. Овај стандард употпуњује примјену стандарда ISO 14065. Стандард није везан ни за један програм гасова стаклене баште. Уколико је неки GHG програм примјенљив, захтјеви компетенције тог GHG програма су додатак на захтјеве овог стандарда.
Извјештај BAS ISO/TR 14047:2015 (ISO/TR 14047:2012) обезбјеђује примјере илустрације тренутне праксе процјене утицаја животног циклуса према стандарду ISO 14044:2006. Ови примјери показују на који начин се могу задовољити одредбе стандарда ISO 14044 и нису једини, јер постоје и други примјери илустрације описане проблематике.
Спецификација BAS ISO/TS 14048:2003 (ISO/TS 14048:2002) обезбјеђује захтјеве и структуру формата за документовање података, ради транспарентног и недвосмисленог документовања и размјене података о процјени животног циклуса (LCA) и катастра животног циклуса (LCI).
Извјештај BAS ISO/TR 14049:2015 (ISO/TR 14049:2012) даје илустративне примјере примјене стандарда ISO 14044 на дефинисање циља и подручја примјене и анализу катастра.
Извјештај BAS ISO/TR 14062:2004 (ISO/TR 14062:2002) описује концепте и тренутне праксе везане за интегрисање аспеката животне средине у дизајнирање и развој производа, гдје се под „производом” подразумијевају и роба и услуге. Овај извјештај је примјенљив на развој секторских докумената. Није примјенљив као спецификација за сврхе сертификације и регистрације.
Спецификација BAS CEN ISO/TS 14067:2015 (CEN ISO/TS 14067:2014; ISO/TS 14067:2013) наводи принципе, захтјеве и смјернице за квантификацију и комуникацију о карбонском отиску производа (CFP), базиране на међународним стандардима за процјену животног циклуса (ISO 14040 и ISO 14044) за квантификацију, и на стандардима за еко-ознаке и декларације (ISO 14020, ISO 14024 и ISO 14025) за комуницирање.