Стандард је припремио Технички комитет ISO/TC 193, Natural gas.

Овај међународни стандард описује спецификације за квантитативну анализу сљедећих компоненти природног гаса: хелијум, водоник, аргон, кисеоник, азот, угљен-диоксид, засићени угљоводоници од C1 до C5, угљоводоничке фракције од C6 па навише, ароматска једињења као што су бензен и толуен.

Гасно-хроматографске методе одређују садржај компоненти у сљедећим опсезима:

кисеоник: 0,001% (n/n) до 0,5% (n/n)

хелијум: 0,001% (n/n) до 0,5% (n/n)

водоник: 0,001% (n/n) до 0,5% (n/n)

аргон: 0,001% (n/n) до 0,5% (n/n)

азот: 0,001% (n/n) до 40% (n/n)

угљен-диоксид: 0,001% (n/n) до 40% (n/n)

метан: 50% (n/n) до 100% (n/n)

етан: 0,02% (n/n) до 15% (n/n)

пропан: 0,001% (n/n) до 5% (n/n)

виши угљоводоници:

Метода може да измјери угљоводоничке компоненте од 10-6 (n/n) до њихове максималне концентрације, што је компатибилно са захтјевом да гас буде без угљоводоничког кондензата на било којем притиску у опсегу од 1 x 102 kPa до 7 x 103 kPa.

Ова метода није намијењена за одређивање садржаја једињења кисеоника (водене паре, метанола, гликола) ни сумпорних једињења.

Није могуће извршити недвосмислене идентификације угљоводоника изнад C6. Чак и гдје разблаживање ("спајковање" ‒ "spiking") гасне смјеше познатим компонентама показује гдје оне елуирају, не може се са сигурношћу рећи да је таква компонента једина с тим временом задржавања. Неидентификоване компоненте се класификују у складу с угљеничним бројем за који анализа покаже да је одговарајући. Иако је ово неопходно поједностављење, оно омогућује да се добије разумна квантитативна вриједност.

Ова метода је намијењена за употребу у ситуацијама гдје су пожељни приказ састава хексана плус и/или комплетна анализа.

Метода није намијењена за гасове у густој фази чији притисак прелази "cricondebar" (критични притисак кондензације), или узорке гаса који садрже било који измјерљиви садржај кондензата угљоводоника, течне воде или процесне течности како што су метанол или гликоли (погледајте стандарде ISO 6570-1 и ISO 10715).

Није вјероватно да ће гасови који су обрађени за транспорт да садрже примјетне нивое угљоводоника изнад C12. Узорци узети ближе глави бушотине, прије него што је гас дошао до постројења за обраду гаса, могу да садрже угљоводонике до C16 или изнад.

Босанскохерцеговачки стандард BAS EN ISO 6975:2024 припремио је Технички комитет BAS/TC 31, Гас и гасна техника,  Института за стандардизацију БиХ.