Медицинске сестре и бабице неуморно раде за добробит јавног здравља не само у доба пандемије већ свакодневно, а омогућити им да могу да раде у пуном капацитету је велики корак ка универзалном здравственом осигурању. Овогодишња тема Свјетског дана здравља је „Подршка медицинским сестрама и бабицама”, а ISO у својој колекцији већ има међународне стандарде који могу помоћи у остварењу тог циља.

Према мишљењу Свјетске здравствене организације (World Health Organization - WHO), едукација медицинских сестара и бабица према међународним стандардима има економског смисла. Побољшање здравља, промовисање родне равноправности и подршка финансијској снази економије само су неке од предности функционалног здравственог система у којем медицинске сестре и бабице могу да раде у пуном капацитету.

И док  се Свјетски дан здравља обиљежава под тим мотом, ISO је управо одобрио пројекат за израду Међународног споразума с радионице (International Workshop Agreement - IWA) који је намијењен побољшању квалитета наставе у клиничком окружењу за здравствене раднике.

Усмјерен првенствено на медицинске сестре и бабице, будући IWA 35, Квалитет наставе у клиничком окружењу за здравствене раднике - Захтјеви, понудиће глобални приступ обезбјеђењу квалитета наставе у клиничком окружењу за приправнике који се обучавају за рад у здравственим установама широм свијета.

Sally Swingewood, сазивачица ISO-ове радне групе која израђује овај документ, рекла је да у многим земљама сестре и бабице чине 50% здравствене радне снаге. Та чињеница, у комбинацији с глобалним недостатком здравствених радника, показује да постоји огромна потреба за квалификованим особљем са широким клиничким искуством, које је добро обучено да се прилагоди широком распону потреба.

„Много тога је учињено протеклих година како би се побољшала обука медицинских сестара у академском окружењу, међутим исти ниво пажње није дат обуци у клиничкој пракси”, прокоментарисала је она. „Ипак, с повећањем миграције и мобилности, све је већа потражња и за здравственим радницима који ће се бавити ширим спектром случајева у различитим окружењима. Дакле, ефикасна клиничка пракса је од кључне важности. Неке земље имају смјернице на националном нивоу о томе како процијенити клиничку праксу, а код неких такве смјернице уопште не постоје, отуда потреба за глобално усаглашеним стандардом у овој области.”

Такође је у фази израде још један ISO стандард који има за циљ да с управљачког  нивоа подржи медицинске сестре и бабице. Будући стандард ISO 22956, Управљање здравственим организацијама - Смјернице за особље оријентисано на пацијента, има за циљ да помогне здравственим организацијама да на најбољи начин размотре капацитете радне снаге и обезбиједе ресурсе у односу на потребе пацијента.

За израду тог стандарда одговоран је ISO-ов технички комитет ISO TC 304, Управљање здравственим организацијама, чији секретаријат води ANSI, чланица ISO-a из SAD-a. Др Veronica Muzquiz Edwards, предсједавајућа овог техничког комитета, каже: „ Проглашена је глобална пандемија COVID-19 и свијет се с великим поштовањем и захвалношћу односи према медицинским сестрама и бабицама које се у овом тренутку несебично фокусирају на  бригу о пацијентима. Овај стандард препознаје да медицинским сестрама и бабицама треба пружити адекватну подршку и ресурсе како би биле што ефикасније и како би овај приступ гдје је особље фокусирано на пацијента могао позитивно утицати на безбједност и квалитет њихове његе.”

Сви који су заинтересовани да се укључе у развој овог стандарда треба да се обрате Институту за стандардизацију Босне и Херцеговине.

Када буду објављена, оба ова документа ће се придружити стотинама других ISO међународних стандарда за здравствену заштиту.