Аутор: Michael A. Mullane

Преузето са: www.iec.ch

Француска је прошле године привремено зауставила продају популарног паметног телефона када су почетна испитивања сугерисала да емитује превише електромагнетског зрачења. Међутим, испоставило се да то није било тачно и регулаторно тијело ове земље је укинуло забрану. Ипак, није изненађујуће што је то привукло велику пажњу медија и поново изазвало забринутост у вези с могућим ефектима мобилних телефона на наше здравље.

Мајк Вуд (Mike Wood) је предсједавајући IEC-овог комитета који идентификује најбоље праксе за процјену електричних, магнетских и електромагнетских поља повезаних са изложеношћу људи тим пољима, TC 106. Он је глобални иноватор и лидер у индустрији бежичних и мобилних телекомуникација с више од 40 година искуства. Редовно учествује на састанцима са Свјетском здравственом организацијом (СЗО) и Међународном комисијом за заштиту од нејонизирајућег зрачења (ICNIRP) у вези с електромагнетским пољима и јавним здрављем. Путем платформе E-tech одговарао је на питања да ли је наша забринутост оправдана и како IEC-ови стандарди помажу у отклањању свих страхова у вези са здрављем.

Могу ли мобилни телефони да наруше наше здравље?

Рећи ћу да је одговор и да и не. Хајде да почнемо с одговором „да“, јер ће се људи вјероватно запитати, „шта он то заправо мисли“? Па, док сам данас ишао кући, пролазио сам кроз град. Да ли знате колико сам људи видио како гледају у своје мобилне телефоне? Гледали су у своје телефоне и дешавало се то да су се сударали с другим људима, или да су ударали у бандеру, или су скоро излијетали на коловоз и готово погинули. То виђам сваки дан. Људи су растресени када користе своје уређаје. Што је још горе, ово се дешава чак и с возачима. Многи возачи се зауставе на семафору и провјеравају свој телефон, читају поруке. Не схватају да се упалило зелено. Ометања изазвана употребом мобилних телефона су огроман безбједносни проблем.

Међутим, када је ријеч о одговору на питање да ли радио-фреквенцијска поља која емитују мобилни уређаји нарушавају наше здравље, морам рећи да је одговор не. Хајде да кренемо с основним. Мобилни уређаји морају комуницирати с мрежама и за то користе радио-фреквенцијски сигнал с веома малом потрошњом енергије. Ради се о отприлике четвртини вата. Замислите батеријску лампу и то је отприлике та потрошња: веома ниска.

Мобилне уређаје имамо већ више од 50 година. Мислим да је први позив с мобилног телефона обављен 1973. године. А сама истраживања датирају 60 или 70 година уназад. Радио користимо више од 100 година с деценијама и деценијама истраживања. Када се окупе свјетски научници, они раде истраживања на ћелијама, истраживања на животињама и истраживања на људима. Затим процјењују квалитет тих истраживања и раде анализе. А сада, када погледате истраживачке студије, морате да размотрите квалитет, морате да размотрите примјену и шта вам сви ти резултати говоре.

И шта нам ти резултати говоре?

Када су научници из Свјетске здравствене организације (СЗО) и национална и међународна тијела за безбједност проучавали квалитет истраживања и поновљена истраживања, дошли су до закључка да на одређеном нивоу можемо да поставимо безбједносне границе и да се изложеност испод тих граница сматра безбједном. Мобилни телефони и остали уређаји које користимо увијек се веома строго испитују на основу стандарда за мобилну безбједност да би се обезбиједило да прођу испитивања и имају велика безбједносна ограничења, тачније да раде далеко испод било каквог прага који може изазвати било какав биолошки ефекат. Закључак који је изведен током деценија употребе је да су безбједносни стандарди дати уз велика безбједносна ограничења и да се морамо побринути да сви уређаји, мреже и све остало што користимо, буду у складу с таквим стандардима. Успут, наишао сам на врло занимљиву чињеницу из СЗО-а. До сада је проведено више истраживања о бежичној и мобилној безбједности него о већини хемикалија.

Користили сте термин „биолошки ефекти“, али, да будемо директнији, шта кажете људима када вас питају да ли мобилни телефони изазивају рак?

Оно што ме највише тјеши јесте да када погледате стопе рака кроз различите периоде, можете видјети да су углавном биле прилично непромјењиве. Било је малог пораста када су уведени уређаји за магнетну резонанцу, што је довело до боље детекције. Али током посљедњих 30 година стопе су остале стабилне. Међутим, дошло  је и до значајног пораста броја људи који користе мобилне телефоне. Сада, оно што нам научници кажу да ови подаци значе јесте да ако нешто постоји, већ бисмо то видјели у стопама инциденције рака. Ова тврдња обично умири већину људи, посебно оне који су  забринути због рака, јер се односи на популацију у цјелини у погледу изложености, а већина људи користи мобилне телефоне. Укратко, телефони се испитују према строго постављеним безбједносним стандардима, а ти стандарди се заснивају на деценијама глобалних истраживања.

Оно што желите да кажете јесте да владе и регулаторна тијела слушају научне савјете и обезбјеђују да произвођачи уређаја поштују прописе засноване на таквим савјетима. Каква је тачно улога IEC-а у свему томе?

Улога здравствених организација и установа и истраживача је да проуче истраживања и поставе стандарде или смјернице о изложености. На примјер, којој количини радиофреквенцијске енергије можемо да будемо изложени, или коју количину те енергије мобилни телефони или мреже могу да користе? Наш посао у IEC-у је да преузмемо те стандарде и развијемо методе испитивања. У нашем комитету имамо чланове из академске заједнице, истраживачких агенција, универзитета, произвођача, индустрије, владиних регулаторних тијела и испитних лабораторија. Сви они чине дио IEC-ове групе експерата, који су најбоље опремљени да нам помогну у развоју метода испитивања. Оно што ми радимо у нашем комитету и што IEC ради, у сарадњи с Институтом инжењера електротехнике и електронике (IЕЕЕ), јесте да развијамо методе испитивања да бисмо се осигурали да телефони и мреже буду израђени у складу са безбједносним стандардима. То је права улога IEC-а. И веома се разликује од постављања безбједносних граница. Ми утврђујемо испитне методе.

Прошле године се појавила вијест о француском регулаторном тијелу које је привремено обуставило продају популарног паметног телефона познатог произвођача. О чему се радило?

Регулаторна тијела широм свијета врше одређена испитивања и након пласмана производа на тржиште. Оно што се догодило у Француској јесте да је регулаторно тијело купило мобилне телефоне директно с рафова и послало их једној од својих испитних лабораторија. Испитивали су их према методама испитивања које ми прописујемо у нашим стандардима. Испитивали су их када су прислоњени уз главу. Испитивање је прошло. Испитивали су их када се носе уз тијело. И то је прошло. Али када су их испитивали у руци, или симулирали руку, телефон није прошао тест усклађености. У лабораторији су сматрали да је то веома чудно и мислим да су поновили тест, али телефони опет нису прошли ово тестирање. Тада су у Француској обуставили продају телефона док се то не ријеши.

Оно што се догодило је да када узмете свој мобилни телефон и користите га, телефон детектује да га користите или да се крећете јер има оно што се назива сензор покрета. Неки телефони могу да се укључе када их не држите ако морају да приступе мрежи у сеоском или руралном подручју, али када их држите, увијек се искључују да би били у складу са стандардима за главу. Оно што ја сматрам да се у Француској догодило је да када су радили испитивање телефона у руци, сензор покрета није правилно реаговао, или је било грешака у активирању сензора покрета. Телефон – радило се о iPhonu-у 12 - није смањио снагу, па самим тим није био у складу с ограничењима изложености у вези с прстом и руком.

Компанија Ејпл  (Apple) је од тада ажурирала софтвер тако да су сви телефони у Француској радили на том нижем нивоу снаге. Ја заиста подржавам регулаторна тијела када раде своја испитивања након пласмана производа на тржиште. Али у овом случају, постојало је питање око тога како су тачно извршили испитивање телефона у руци. Зато једна од ствари које радимо у IEC-у је да ажурирамо стандарде за испитивање уређаја да бисмо укључили боље објашњење или нове начине активирања тих сензора покрета. Телефон је био потпуно безбједан. Био је у реду када се користио прислоњен уз главу и када се носио уз тијело. Радило се само о провјери усклађености. Чак и у Француској, здравствене установе су рекле да то није безбједносно питање већ да је питање регулаторне усклађености.