Интернет ствари (Internet of Things - IoT) има моћ да промијени наш свијет. И док тек почињемо увиђати његов невјероватан утицај, још увијек смо на самом почетку ове радикалне трансформације. У овом чланку су дате најновије информације о тренутном стању у трци за стандардизовањем IoT-a, као и информације стручњака из ове области.


Ускоро ће сваки уређај који имате ‒ и готово сваки објекат који можете замислити ‒ бити повезан на интернет. Без обзира да ли ће то ићи преко телефона, носиве технологије или свакодневних предмета у домаћинству, Internet of Things (IoT) ће нас повезати на начине које још не можемо ни замислити.


Ваш термостат, алармни систем, детектор дима, звоно на вратима и фрижидер су можда већ „умрежени”, али промјене се такође виде и у градовима. Кроз боље управљање енергијом, водом, транспортом и сигурношћу људи су ближи свом окружењу чиме се  подстиче сан везан за урбано благостање ‒ потпуно интегрисан, паметан, одржив град. Посљедње, али не и мање важно, јесте да смо свједоци драматичног раста активности и иновација у производним погонима, гдје постоји огроман потенцијал за сајбер-физичке системе у циљу побољшања продуктивности у производном процесу.


Као што можете замислити, живот у наредних десет година ће изгледати знатно другачије од овог у 2016. с обзиром да се темпо технолошких промјена убрзава, захваљујући великим дијелом процвату IoT-a. На неки начин IoT и даље звучи као празни технолошки жаргон.  Он обухвата толико различитих и неспојивих елемената да је тешко дати конкретну дефиницију. Дакле, у покушају да се да смисао овим технологијама у настајању, погледајмо какви су тренутни планови за изградњу будућности IoT-a.


Парадигме у технологији

Компанија Gartner, Inc. која се бави консултацијама предвиђа да ће у свијету ове године у употреби бити 6,4 милијарде повезаних објеката, што је повећање од 30% у односу на прошлу годину. Очекује се да ће тај број до 2020. године порасти за више од три пута, на готово 21 милијарду.


Више од половине главних нових пословних процеса и система ће до 2020. године укључити неке елементе IoT-a, тврди Gartner. Утицај на животе потрошача и корпоративне пословне моделе се убрзано повећава како трошак „опремања” физичких објеката са сензорима и њихово повезивање с другим објектима ‒ уређајима, системима и људима ‒ наставља да пада.


Футуриста и технолог Chuck Evanhoe, који је детаљно упознат са IoT-ом, објашњава гомилање уређаја који су повезани на интернет и једни с другима: „IoT ће бити импресиван начин за добијање  бољих информација и у потрошачком и у пословном окружењу. Вјерујем да ће IoT  утицати на све секторе. Сви системи о којима не размишљамо у свакодневном животу ће побољшати продуктивност људи тако да ефекат неће бити ограничен на само једно подручје.”


Иако сјајне апликације примијењене у потрошачкој технологији, разумљиво, стварају највише медијске реакције, IoT не подразумијева само просте уобичајене ситуације и комуникацију у свакодневном животу. Највеће предности умрежених уређаја су смањење трошкова и повећање ефикасности производње, што неће само учинити управљање ефикаснијим, већ и сам рад паметнијим.


Evanhoe наводи вишеструке користи: „Од 'паметних уређаја' и 'паметних фабрика' имаћемо боље информације, већу контролу и бољи увид у свакодневне објекте, и познате и непознате, који свакодневно морају функционисати. Под непознатим мислим на објекте на које већина људи и не помишља док не постану проблем, као што је на примјер електрична мрежа.”

Добро дошли у свијет индустрије 4.0


Широм свијета се дешавају велике промјене у традиционалној прерађивачкој индустрији, што означава почетак ере паметне производње или ере индустрије 4.0. Свакога дана, захваљујући технологијама заснованим на IoT-у, фабрике постају паметније, сигурније и еколошки одрживије. IoT повезује фабрике с потпуно новом серијом паметних производних рјешења, усмјерених на производњу. У  наредних десет година се предвиђа да ће драматично побољшање производње и смањење трошкова генерисати милијарде у погледу раста прихода и продуктивности. Промјене које то са собом носи су огромне.

IoT произвођачима пружа могућност да прате објекте да би сазнали како потрошачи користе одређени производ, како би се утврдило које су то истакнуте карактеристике. Тиме произвођачи могу боље разумјети шта то треба прилагодити производу(има) како би се побољшала стопа усвајања и куповина.  Компаније  желе да буду свјесне онога што корисници раде с производом, а IoT је тај који им то омогућава.


Према глобалном истраживању које је раније ове године објавио Gartner, очекује се да ће 43% предузећа до краја ове године усвојити IoT, а највећи корисници су компаније у сектору нафте, гаса, комуналија као и компаније из прерађивачке индустрије.


IoT, на примјер, обећава да ће у аутомобилској индустрији доћи до промјена које још не можемо предвидјети, а које већ утичу на то како произвођачи аутомобила производе своја возила и шта они мисле о будућности својих производа.


Igor Demay, предсједавајући техничког комитета ISO/TC 22, Друмска возила, објашњава: „IoT се у аутомобилској индустрији појавио на почетку 21. вијека, с тим да су навигацијски системи драматично промијенили однос између возача и возила. Ми смо сада у другој фази с „mirror уређајима” као што су мобилни телефони или преносни навигацијски уређаји познати као номадски уређаји, чије екране за вријеме вожње користе власници аутомобила или возачи.”


Тај утицај ће се само продубити с обзиром на ширење мреже повезаних аутомобила и захтјева потрошача за што захтјевнијом технологијом у возилима. „Трећи корак”, каже Demay „биће увођење високо напредних система за помоћ возачима и аутоматизованих рјешења за вожњу.” Дакле, с обзиром да су IoT рјешења дио будућности аутомобилске индустрије, изазови који су пред нама су огромни јер ниво софистицираности и даље расте.


Највећи изазов


Као и код сваке нове технологије, IoT може бити збуњујући и застрашујући, посебно у расправама које се воде око стандардизације. Тренутно, највећи проблем с којим се IoT суочава је недостатак конзистентних стандарда.


Док за поједине сегменте IoT технологије стандарди не постоје, за друге постоје бројни конкурентски стандарди али ни један сегмент није јасно одређен. Без „заједничког метода комуникације”, уређаји ће бити у стању да комуницирају само са својим брендовима и озбиљно ограниче корист повезаних машина.  


Да би схватили како недостатак јединствених стандарда може закомпликовати развој производа и раст индустрије, треба размотрити питање повезивања. На примјер, ако се компанија која развија паметну одјећу разликује од компанија које развијају технологију која се примјењује у паметним домовима, шансе да њихови производи комуницирају су минималне. То је зато што различити уређаји често користе различите комуникацијске протоколе, што је резултирало недостатком интероперабилности. Међутим, ако двије компаније користе исти стандард за повезивање, интероперабилност ће бити осигурана.

Стога  није ни чудо да је IoT  врућа тема у стандардизацијској заједници. ISO/IEC-ов заједнички технички комитет JTC 1 основао је радну групу за Internet of Things (WG 10) да развије архитектонски модел за интероперабилност IoT система. Многи од стандарда који су потребни вјероватно постоје, али још није јасан њихов релативни значај, распоређивање и спровођење.


Како би разјаснио ову ситуацију, ISO је основао Стратешку савјетодавну групу (SAG) за 4.0 индустрију. Њен предсједавајући, Kai Rannenberg, увјерен је да кључни значај лежи у мрежном повезивању које омогућава тим објектима да прикупљају и размјењују податаке. „IoT отвара велике могућности и непредвиђене апликације, али исто тако може да креира велике ризике, нпр. када је прикупљање података прекомјерно, или када уређаји који су прикључени на интернет нису дизајнирани како би савладали тај изазов.”


Rannenberg сматра да стандарди омогућавају боље кориштење IoT технологије за стварање ефикаснијих, учинковитијих система. „Неће бити различитих интерфејса. Стандарди су нам потребни да би се избјегло да интерфејси постану препрека пласирању производа на тржиште. Стандарди имају несумњиво велику улогу у дизајнирању архитектуре 4.0 индустрије (паметна производња) за координацију тока и процеса рада.”


За Rannenberga и друге експерте, рад SAG-a ће кулминирати сетом стандарда који ће осигурати да сви уређаји повезани на интернет могу лако међусобно комуницирати  ‒ без обзира на чип, оперативни систем или произвођача уређаја.


Сарадња и дијељење


Иако мноштво организација, укључујући и интересне групе и индустријске конзорцијуме, покушава да успостави стандарде, ISO је тај који је предузео заједничке напоре. Почетком године ISO, IEC (Међународна електротехничка комисија) и ITU (Међународна унија за телекомуникације) организовали су заједничку радионицу о стандардима за IoT у Берлину, Њемачка. Домаћин тог догађаја као и координатор ISO/IEC JTC 1 био је Њемачки институт за стандардизацију (DIN), чланица ISO-a из те земље. Циљ радионице био је да се подијеле искуства и стекне увид у текуће стандардизацијске активности у подручју IoT-a у оквиру те три организације.

Актери из различитих сектора размијенили су мишљења о својим очекивањима од IoT-a и о утицају који би он могао имати на њихово подручје дјеловања. Представљено је и неколико случајева употребе, бавили су се апликацијама као што су паметне мреже, интелигентна производња, управљање ланцем снабдијевања и носиви паметни уређаји. Глобални изазови као што су очување енергије, паметнији градови и побољшана здравствена заштита су такође поменути као конкретни примјери гдје IoT може имати значајну трансформацијску улогу. Радионица се такође бавила питањима различите примјене домена IoT, као што су приватност и сигурност података, те референтна архитектура. Напредак стандардизације у овој области је од кључне важности за масовно усвајање IoT технологија и рјешења.


На радионици је закључено да су међународни стандарди од великог значаја за изградњу глобалног тржишта за сигурне, енергетски ефикасне и интероперабилне IoT уређаје и системе. Учесници панела су се сложили да је проширење постојеће сарадње између три међународне организације за стандардизацију од виталног значаја за убрзавање успјешног распоређивања IoT-a.


На крају крајева, вјероватно је да ће бити потребно више од једног заједничког напора да се стабилизује стање у овој области. Нема сумње да ће бити потребно још много више заједничких напора како би се стандарди учинили компатибилнима. Међутим, у пракси ће се овај посао  наставити да  развија. Стручњаци нам дају наду да ће се напредак видјети већ у 2017 – зато будите у току.


И више од повезивања


Због брзих промјена које се дешавају у IoT технологији чак и најискуснији стручњаци тешко да могу да предвиде будућност стандардизације у овој области. Међутим, оно што је сасвим сигурно је да су могућности неограничене.


Evanhoe, као футурист, разумије тренутне трендове у технологији и предвиђа у ком смјеру се они крећу. „Конвергенција је неизбјежна”, каже он. „IoT представља пуно више од пуких повезаних уређаја, тј. објеката с IP адресом; све технологије аутоматске идентификације, укључујући RFID и бар кодове, омогућавају примјену IoT-a тако што помажу да се идентификују 'објекти' у IoT-у. Све те везе су направљене ради пуне примјене IoT-a.”


Било да се то обавља преко телефона, носиве технологије или свакодневних предмета из домаћинства, IoT ће нас повезати на начин који не можемо још ни замислити. Дакле, ако желите да се укључите у овај тренд, ухватите надолазећи вал  IoT стандарда и крените на вожњу свог живота.

Преузето из ISOFocus-a # 118
Elizabeth Gasiorowski-Denis