Гужве у саобраћају представљају проблем многих градова. Чекање у саобраћајним гужвама доводи до губитка времена што заједно с растом цијене бензина представља и велики економски проблем. У Мексико Ситију, на примјер, једном од градова који је највише погођен саобраћајним гужвама, просјечна брзина аутомобила у току шпице износи 4 км/х.

Рјешење представљају стари добри бицикли. Наиме, све је већи број градова широм свијета који постају „градови бицикала”. Примјер је Копенхаген у Данској, гдје већина бициклиста фаворизује то превозно средство као један од начина за брзо долажење до жељеног одредишта, штедећи тиме на годишњем нивоу емисију од 90.000 тона угљен-диоксида (CO2).

„Градови бицикала” су градови који су оријентисани ка људима. Многи модерни градови широм свијета препознају да стварањем простора за бициклизам стварају ефикасно и атрактивно окружење за живот, с предностима које се односе и на економско кориштење земљишта, једноставније кретање, здравији начин живота и одрживу животну средину.

За разлику од аутомобила, бицикли су доступни свима и чак и најсиромашнији дио становништва може да их себи приушти. Такође, предност бицикла је и флексибилност и једноставно паркирање. Али далеко највећа корист од употребе бицикла је утицај на здравље. Редовна употреба бицикла при малим брзинама постепено утиче на побољшање капацитета плућа, на мишиће, бољи сан и смањење стреса. Такође, свакодневном вожњом бицикла смањује се ризик од настанка многих болести као што су рак, дијабетес, кардиоваскуларне болести, па чак и Паркинсонова и Алцхајмерова болест.

Једна од значајних препрека за развој урбаног бициклизма као ефикасног начина транспорта јесте дубоко укоријењено вјеровање да бицикл није намијењен за транспорт него за спорт. Велика бициклистичка такмичења као што су Тур де Франс или Олимпијске игре доприносе томе. Међутим, упркос очигледним изазовима, глобална индустрија бицикала очекује да оствари 65 милијарди УСД до 2019. године, водећи се однедавним ентузијазмом за рекреацију и фитнес активности, повећањем гужви у саобраћају и растом цијена горива.

Како би се повећала употреба бицикала, неопходно је постојање праве инфраструктуре, укључујући бициклистичке стазе и паркинг за бицикле, затим велики број кампања које ће да промовишу бициклизам, едукацију дјеце и циљних група.  

Бицикли треба да буду прије свега безбједни, удобни и да промовишу здравље. Међутим, у посљедњих неколико година слабији квалитет бицикала је изазвао њихов краћи животни вијек и забрињавајући број несрећа. Због тога је потребно обратити пажњу на безбједност корисника. Прошло је много времена од кад је ISO објавио први стандард који се односи на безбједност бицикла. То је стандард ISO 4210 који је објављен још 1980-их година. Након неколико година објављен је и стандард ISO 8098 који се односи на безбједносне захтјеве за дјечије бицикле. Један од главних циљева ISO техничког комитета који развија стандарде за бицикле, ISO/TC 149/SC 1, јесте безбједност. Доношење безбједносних стандарда за бицикле је ISO-ов допринос развоју бициклизма и бицикала као једног од ефикаснијих средстава за транспорт, спорт, разоноду и туризам.

(Преузето и прерађено: ISOFocus #112, аутор Philippe Legrand)