У петак, 4. јуна 2021. године, с почетком у 10.00 часова одржана је конференција за медије поводом усвајања методом превода нацрта стандарда за прорачун губитака топлоте у зградама BAS EN 12831-1 и BAS CEN/TR 12831-2.

На конференцији су говорили господин Александар Цинцар, директор Института за стандардизацију БиХ, господин Јасмин Бурзић, предсједник Техничког комитета BAS/TC 47, Уређаји и системи за гријање и хлађење, те уважени проф. др Бранислав Живковић, редовни професор у пензији Машинског факултета из Београда.

Господин Цинцар је рекао да су преведена два врло комплексна и обимна стандарда који се баве методом прорачуна губитака топлоте у зградама те да је Институт испланирао још неке активности које треба да допринесу унапређењу ове области. Ради се о изради смјерница које ће тачно дефинисати шта је потребно урадити за израду националних додатака за овај стандард, а како би стандарди у потпуности били примјенљиви у пракси. Истакао је да ће доношењем националних додатака у потпуности бити створени услови да надлежна министарства донесу прописе у којима ће се позивати на донесене стандарде и националне додатке, чиме ће они постати и обавезни за примјену. На тај начин се законодавство Босне и Херцеговине хармонизује са законодавством Европске уније, а наши привредни субјекти постају конкурентнији на тржишту. Истакао је да ниједна земља из окружења није превела ове стандарде, те да ће на основу одличне сарадње са земљама из окружења ови стандарди бити искориштени како бисмо унаприједили и неке друге области. На крају обраћања, господин Цинцар се захвалио Чешкој амбасади у БиХ, Чешкој развојној агенцији и Чешкој канцеларији за стандарде, метрологију и тестирање који су помогли у реализацији овог пројекта.

Господин Јасмин Бурзић је рекао да се Технички комитет BAS/TC 47 бави преузимањем стандарда који се односе на уређаје и системе за гријање и хлађење. Рекао је да су стандарди BAS EN 12831-1 и BAS CEN/TR 12831-2 раније усвојени методом проглашавања те да је уложено много труда како би ови стандарди били усвојени и методом превода. Истакао је да је у пракси било много конфузија приликом реализације пројеката јер су подаци били неусклађени, и веома често се дешавало да поједини пројектанти и учесници у реализацији пројеката нису разумјели све дијелове стандарда. Рекао је да је кључни допринос у овом послу дао проф. др Живковић својим преводима и савјетима при рјешавању одређених дилема. Истакао је и важност плана који се односи на усвајање националних додатака, а због метеоролошких и других подака који су важни за прорачуне.

Проф. др Бранислав Живковић је на почетку свог обраћања похвалио Институт за стандардизацију БиХ који је препознао значај и покренуо превод стандарда за гријање и потрошњу енергије у земљи. Истакао је да млади инжињери знају енглески језик, међутим да је за тумачење правилника и стандарда потребно јако добро познавање енгеског језика, али и саме материје. На овим просторима су се углавном примјењивале методе прорачуна према старом њемачком DIN 4701, а према приједлогу ЈУС стандарда из 1978. године, те се површно и непотпуно користио европски стандард EN 12831. Истакао је да је проблем то што су европски стандард EN 12831-1 и CEN /TR 12831-2 дјелимично неразумљиви, те што не постоје национални додаци. Наведени стандарди су доста флексибилни у том смислу да имају дефинисано шта мора да се ради, шта може да се ради на један или други начин. Национални додаци који треба да буду израђени у наредном периоду ће бити базирани на европским прописима и стандардима, и садржаће податке који су одговарајући за наш начин градње, понашање, енергенте које користимо и сл.