Нашим поштованим сарадницама, читатељкама као и колегиницама на Институту, желимо срећан празник - Међународни дан жена!

На овај дан подсјећамо се и историјских догађаја у вези с обиљежавањем 8. марта.

На Међународној конференцији у Копенхагену, 1910. године, Клара Цеткин је предложила да се установи празник посвећен женама. Први пут Међународни дан жена је обиљежен 8. марта 1911. године. Уједињене нације су званично овај празник обиљежиле 1975. године. Та година је била проглашена Међународном годином жена. Далеке 1977. године све државе чланице Уједињених нација су путем Генералне скупштине позване да 8. март прогласе службеним празником за женска права.

Овог Међународног дана жена, 8. марта 2024. године, агенција UN Women^[1] позива да се придружите Уједињеним нацијама у прослави под темом: „Инвестирајте у жене: Убрзајте напредак“.

На ову тему на порталу агенције UN Women објављена је сљедећа порука:

„У свијету који се суочава са вишеструким кризама које врше огроман притисак на заједнице, постизање родне равноправности важније је него икад. Обезбјеђивање права жена и дјевојчица у свим аспектима живота једини је начин да се обезбиједе просперитетне и праведне економије и здрава планета за будуће генерације.

Један од кључних изазова у постизању родне равноправности до 2030. године је алармантан недостатак финансирања са запањујућим годишњим дефицитом од 360 милијарди долара у потрошњи на мјере родне равноправности.

Сада је вријеме за промјене! Придружите нам се 8. марта 2024. године за Међународни дан жена када се окупљамо иза позива 'Инвестирајте у жене: Убрзајте напредак'.

Заузмите став и придружите се разговору под хештегом #InvestInWomen. Ево пет кључних области у којима је потребно наше заједничко дјеловање да бисмо обезбиједили да жене не буду занемарене:

Инвестирање у жене: питање људских права

Вријеме истиче. Родна равноправност остаје највећи изазов за људска права. Инвестирање у жене је императив људских права и камен темељац за изградњу равноправних друштава. Напредак за жене је користан за све нас.

Крај сиромаштва

Пандемија Ковида, геополитички сукоби, климатске катастрофе и економска превирања гурнули су додатних 75 милиона људи у тешко сиромаштво, од 2020. године. То би могло да доведе до тога да више од 342 милиона жена и дјевојчица живи испод границе сиромаштва до 2030. године, због чега је кључно хитно дјеловање.

Провођење родно одговорног финансирања

Због сукоба и растућих цијена горива и хране, недавне процјене показују да ће 75% земаља ограничити јавну потрошњу до 2025. године. Штедња негативно утиче на жене и ограничава јавну потрошњу на основне јавне услуге и социјалну заштиту.

Прелазак на зелену економију и друштво усмјерено на бригу о другима

Садашњи економски систем погоршава сиромаштво, неједнакост и деградацију животне средине, несразмјерно погађајући жене и маргинализоване групе. Заговорници алтернативних економских модела предлажу помак ка зеленој економији и друштву усмјереном на бригу о другима које појачава гласове жена.

Подршка феминистичким креаторима промјена

Феминистичке организације предводе напоре у борби против сиромаштва и неједнакости жена. Међутим, оне раде уз минималну финансијску подршку, примајући скромних 0,13% укупне званичне развојне помоћи.“

Осим тога, на порталу агенције UN Women се наводи и сљедеће:

„Свијет се суочава с многим кризама, од геополитичких сукоба до растућег нивоа сиромаштва и ескалације утицаја климатских промјена. Ови изазови могу се превазићи само рјешењима која оснажују жене. Инвестирањем у жене можемо покренути промјене и убрзати транзицију ка здравијем, безбједнијем и равноправнијем свијету за све.

Кључни подаци су:

·         за постизање родне равноправности потребно је додатних 360 милијарди долара годишње;

·         уклањање родних разлика у запослености могло би да повећа БДП по глави становника за 20%;

·         уклањање недостатака у њези и проширење услуга пристојним пословима могло би да покрене скоро 300 милиона радних мјеста до 2035. године.

Ако се тренутни трендови наставе, више од 342 милиона жена и дјевојчица би могло да живи у екстремном сиромаштву до 2030. године. Да би се обезбиједило узимање у обзир потреба и приоритета жена, владе морају да дају приоритет финансирању које ће одговарати роду и повећати јавну потрошњу на основне услуге и социјалну заштиту.

Креатори политике такође морају да цијене, препознају и узму у обзир важан допринос жена привреди широм свијета кроз плаћени и неплаћени рад на њези. Жене троше око три пута више времена на неплаћени рад на њези него мушкарци и, ако би се овим активностима додијелила новчана вриједност, оне би чиниле више од 40% БДП-а.

Инвестирање у жене и залагање за родну равноправност подстичу развој будућег друштва у којем свако може да напредује, стварајући свијет безграничних могућности и оснаживања за све.“

Међународна организација за стандардизацију (ISO) је обиљежавање Међународног дана жена посветила теми о унапређењу родне равноправности у стандардизацији.

Наводимо, с малим корекцијама, шта је ISO написао о прихватању родне равноправности у стандардизацији:

ОДРЖИВОСТ: РАЗНОЛИКОСТ & УКЉУЧИВАЊЕ

Прихватање родне равноправности у стандардизацији

"ISO посвећеност родној равноправности је камен темељац ISO мисије да развије стандарде који подстичу иновације и чине живот лакшим, безбједнијим и бољим за све. Препознајући важну улогу коју родна равноправност игра у одрживом развоју, ISO се фокусира на родна питања и родну равноправност кроз организациони родни акциони план од 2019. године. Овај план наглашава ISO посвећеност унапређењу инклузивности и родне равноправности у стандардизацији и усклађује се с петим Циљем одрживог развоја Уједињених нација за постизање родне равноправности и оснаживање свих жена и дјевојчица (SDG5).

Зашто је родна равноправност важна у стандардизацији?

Родна равноправност није само морални императив. Она је од суштинског значаја за стварање робусних, ефективних и релевантних стандарда. Различите перспективе доводе до иновативнијих рјешења, а када су подједнако заступљени и мушкарци и жене, већа је вјероватноћа да ће стандарди које ISO развија задовољити потребе свих корисника. Родно избалансирано учешће побољшава квалитет и примјенљивост ISO стандарда, подстичући напредак и иновације у свим индустријама. Прихватајући родну равноправност, чланови ISO-а не само да подржавају праведније друштво, већ и доприносе напретку технологије, одрживости животне средине и глобалном економском расту.

ISO публикација о родно одговорним стандардима

Унапређење родне равноправности: практични кораци ISO-а

Посвећеност ISO-а родној равноправности огледа се у конкретним акцијама:

Прикупљање и анализирање родних података и заступљености у оквиру ISO система с циљем праћења напретка ка родно избалансираној заступљености и учешћу у ISO систему.

Тежња ка уравнотеженој заступљености и елиминисању препрека за учешће жена у техничком раду.

Обезбјеђивање да стандарди које развијају и ревидирају буду родно одговорни, укључујући развој материјала за учење и обуку.

У ISO Централном секретаријату (ISO/CS) се промовише разнолика и инклузивна култура да би се подстакла родна равноправност унутар ISO система.

ISO ради на побољшању разумијевања за чланове ISO-а о родним питањима и гради њихове капацитете да боље допринесу родној равноправности и SDG5.“

Преузмите ISO Родни акциони план

Преузмите ISO-ов GAP 2022-2023 (ен)

Преузмите ISO-ов GAP 2019-2021 (ен)