Потрошене и сагорене калорије, повишен крвни притисак или шећер у крви, пређени кораци или метри успона… чини се да нема краја ономе што можемо измјерити из удобности нашег зглоба. Како се све више навикавамо да све што нам је потребно добијемо додиром прста, тако и дизајнери апликација испуњавају ту жељу и помажу у развоју тренда, а процјене показују да је број здравствених и fitness апликација порастао са 325.000 у 2017. на 400.000 до 500.000 у 2019, према подацима R2G, консултантске компаније специјализоване за истраживање иновација у области дигиталне здравствене заштите.

 

Та се технологија развија једнаком брзином као и наша глад за таквим информацијама. А тако је и с признавањем њене корисности. У Њемачкој се, на примјер, очекује да ће током ове године бити донијет закон који докторима допушта да прописују здравствене апликације, а и у другим земљама се очекује да слиједе тај примјер.

 

Дакле, шта су тачно здравље и wellness? Свјетска здравствена организација даје дефиницију „стања потпуног физичког, менталног и друштвеног благостања, а не само одсуство болести или немоћи“. Todd Cooper, међународни стручњак за здравствену информатику и технологију медицинских производа засновану на стандардима и предсједавајући америчке техничке савјетодавне групе (US Technical Advisory Group - US/TAG), вјерује да је пораст апликација повезаних са здрављем и wellness-ом потакнут том жељом за свеобухватнији приступ здрављу.

Здравље и wellness углавном се заснивају на прехрамбеним факторима и начину живљења - стварима које су изван традиционалног медицинског поља. „То се савршено уклапа у свијет апликација“, каже Cooper, „и све је већа употреба здравствених апликација како људи постају свјеснији свог здравља, заинтересованији за технологију и траже алтернативе како би имали већу контролу над својом судбином.“

 

Тренутно на тржишту постоји низ различитих врста апликацијских технологија. Неке имају унутрашње сензоре који мјере оно што се догађа у нашим тијелима, друге мјере вањске сензорне информације попут температуре. Неки сензори, попут оних који се користе у медицини, могу осјетити промјене у нашем здрављу и прије него што их ми осјетимо. Затим, наравно, постоје сви алгоритми и прорачуни које они могу направити на начин на који ми не можемо – барем не тако лако. То обухвата цијели спектар функција укључујући бројање калорија, пређених удаљености, индекс тјелесне масе, напредак који постижемо у смислу тежине и понављања, и тако даље.

Често кориштене апликације укључују Headspace за медитацију, MyFitnessPal за бројање калорија и Endomondo Sports Tracker који интегрише GPS на вашем телефону с вашом физичком активношћу како би пратио кретања и мјерио удаљеност и калорије. Постоје и апликације за спавање које мјере циклусе спавања и које вас пробуде у правом тренутку, друге које вам помажу у одвикавању од пушења пратећи вашу жудњу за цигаретом и напредак, као и оне које вам омогућавају да извршите ЕКГ на Apple Watchu и подијелите са својим доктором.

Додајте горе наведено богатству мотивацијских апликација на тржишту које пружају прилагођене препоруке засноване на мноштву информација које смо у могућности пружити и могли бисте тврдити да, ако се правилно користе, апликације имају моћ да промијене свијет. Па у чему је цака?

 

 

Као и код сваког тренда, како индустрија расте, тако расту и потенцијални ризици. Ради се о стварном ризику и перципираном ризику, напомиње Cooper. „Једна је ствар ако желите користити апликацију да бисте пронашли бензин по најнижим цијенама у кругу од пет миља. Ако није доступан или ми даје лажне смјернице, па добро, више среће сљедећи пут“, каже он. „Међутим, када је у питању здравље, ризици постају много личнији, у распону од лагане неугодности до потребе за позивањем хитне службе, па чак и до смрти. Ако се апликација за дозирање лијека погрешно постави, на примјер, стављањем децималне тачке на погрешно мјесто, учинак може бити катастрофалан“.

Gora Datta, међународни стручњак за е-здравље и мобилну ИКТ (Информацијске и комуникацијске технологије) према ISO/TC 215, ISO-ов технички комитет за здравствену информатику, каже да ризици такође леже у чињеници да здравствене апликације могу имати приступ изузетно детаљним, личним идентификацијским и клиничким информацијама о кориснику. „То јасно поставља питања о приватности, сигурности, контроли дозвола и повјерљивости, као и о интегритету инфраструктуре“, наводи он.

„Такође је потребно разјаснити како осигурати практичност похране података и управљања подацима, доступност и одржавање мреже, а да и не говоримо о компатибилности и интероперабилности“. Неки стандарди и прописи за помоћ већ постоје. На примјер, Америчка управа за храну и лијекове (Food and Drug Administration - FDA) препознаје многе предности здравствене информацијске технологије, али захтијева да се изврше процјене ризика и да се на одговарајући начин управља ризицима. У свом извјештају под насловом FDASIA Health IT Report – Приједлог стратегије и препорука за оквир заснован на ризику, FDA наводи: „Здравствена ИТ инфраструктура у цијелој држави може понудити огромне користи америчкој јавности, укључујући превенцију медицинских грешака, побољшану ефикасност и квалитет здравствене заштите, смањене трошкове и повећани ангажман потрошача. Међутим, ако се здравствена ИТ не обликује, развије, имплементира, одржава или не користи правилно, може представљати ризик за пацијенте.“ Дакле, иако постоје снажни аргументи јавног здравства за употребу мобилних здравствених апликација, идентификација, развој и усвајање стандарда и најбољих пракси кључни су аспект здравственог ИТ оквира који промовише иновације и штити сигурност пацијента.

 

 

 

Како, дакле, изгледа пејзаж стандарда? Па, посљедњих година многе организације истражују трновито питање здравствених информатичких технологија. Међународна електротехничка комисија (IEC), на примјер, доприноси једним дијелом усмјеравању програмера апликација. Објављен 2010. године, њен међународни стандард IEC 80001-1, Примјена управљања ризиком за ИТ мреже које укључују медицинске уређаје – Дио 1: Улоге, одговорности и активности (Application of risk management for IT-networks incorporating medical devices – Part 1: Roles, responsibilities and activities), дефинише функције које једна одговорна организација мора извршити да би идентификовала и ублажила ризике, те управљала ризицима повезаним са стављањем медицинских уређаја и система на ИТ мрежу.

 

Међутим, тренутно не постоји успостављен и намјенски поступак сертификовања мобилних здравствених апликација који може осигурати да су апликације безбједне, поуздане и заштићене. Члан ISO-a за Уједињено Краљевство, BSI, у 2015. години објавио је јавно доступну спецификацију PAS 277, Здравствене и wellness апликације. Критеријуми квалитета током животног циклуса. Кодекс праксе. Добро прихваћена у Уједињеном Краљевству, узимајући у обзир брзорастуће тржиште здравствених и wellness апликација и забринутост око њиховог квалитета и поузданости, ова јавно доступна спецификација даје смјернице о кључним питањима којих треба бити свјестан приликом развоја медицинских апликација. С обзиром на позитиван пријем, било је јасно да постоји потреба за смјерницама на међународном нивоу које ће се ослањати на усклађене напоре на државном нивоу и обједињену експертизу из цијелог свијета. У ту сврху, технички комитет ISO/TC 215 сарађује с техничким комитетом CEN/TC 251, Здравствена информатика, Европског комитета за стандардизацију, на развоју намјенске техничке спецификације за здравствене и wellness  апликације за међународну употребу.

 

Поред тога, Health Level Seven International (HL7), непрофитна организација за развој стандарда, акредитована од Америчког Института за националне стандарде (American National Standards Institute - ANSI), члана ISO-a за САД, направила је одређени напредак у овом подручју када је у јуну 2018. године пустила на пробно кориштење свој Функционални оквир мобилне здравствене апликације за потрошаче (cMHAFF), стандард који пружа смјернице програмерима мобилних здравствених апликација.

 

 

Тренутно у изради, будућа техничка спецификација ISO/TS 82304-2, Здравствени софтвер – Дио 2: Здравствене и wellness апликације – Квалитет и поузданост (Health software- Part 2: Health and wellness apps - Quality and reliability), која ће се користити уз стандард IEC 82304-1, Здравствени софтвер – Дио 1: Општи  захтјеви за сигурност производа (Health software - Part 1: General requirements for product safety), намјерава пружити повјерење у здравствене софтверске производе попут апликација. Развија га заједничка радна група ISO/TC 215 – JWG 7 – у сарадњи с техничким комитетом CEN/TC 251. Поред тога, документ се фокусира на „оне аспекте здравља, wellness-a и здравствене заштите, које појединци све више користе и који су интегрисани у здравствену информатику“, објашњава Nicholas Oughtibridge, суорганизатор JWG 7.

Техничка спецификација ISO/TS 82304-2 ће пружити захтјеве за развој здравствених и wellness апликација, дизајнираних да задовоље потребе здравствених радника, пацијената, његоватеља и шире јавности. „Садржаваће низ критеријума квалитета и покривати животни циклус пројекта апликације кроз развој, тестирање, пуштање у рад и ажурирање апликације, укључујући изворне, хибридне и интернетске апликације, апликације повезане с носивом и другом здравственом опремом и апликације повезане с другим апликацијама“, детаљно је навео.

 

Потенцијални утицаји су многобројни. Техничка спецификација пружиће смјернице свакој компанији која развија апликације и биће корисна не само за технолошке компаније, већ и за државне регулаторе здравствене технологије и владине пружаоце здравствених услуга. Cooper додаје да ће њена употреба бити од користи и потрошачима, организацијама за заступање потрошача и истраживачима у здравству, између осталих. Поврх тога, спремна је директно допринијети Циљу 3 (Добро здравље и добробит) и Циљу 9 (Индустрија, иновација и инфраструктура) одрживог развоја Уједињених нација.

 

Проистекла на основу међународног консензуса, техничка спецификација ISO/TS 82304-2, која треба бити објављена сљедеће године, представљена је као јединствена платформа за иновације у здравственом сектору, која омогућава развој сигурнијих и ефикаснијих технологија. С порастом броја старије популације и све већим бројем хроничних болести повезаних с одабиром начина живота, ефикасне мобилне апликације, исправно развијене и кориштене, једва се могу ишчекати. Поврх тога, оне ће вратити одговорност за здравље у руке потрошача, а у њиховој основи биће сигурност и приватност. Подижемо чашу за њихово добро здравље!