Међународна организација за стандардизацију (International Organization for Standardization – ISO) објавила је интересантну вијест под називом Каква будућност чека здравство? Аутор вијести је Kath Lockett. Вијест преносимо у цијелости.

У будућности у којој доминира технологија, здравствене организације ће морати да се развијају драматичним темпом да би одговориле на вишеструке изазове с којима се свијет данас суочава.

Глобална здравствена индустрија тренутно се налази на прагу велике трансформације с обзиром на то да мноштво нових технологија ремети начине и модалитете здравствене његе у 21. вијеку.

Узмите у обзир рецимо ово: да би се спријечио настанак болести врши се генетско „уређивање” људског ДНК-а. Хирурзи вјежбају неонаталне операције срца на 3Д штампаним анатомским моделима а први пут у свијету испорука бубрега за трансплантацију пацијенту који годинама чека на донора врши се дроном. Сви ти сценарији који улијевају страхопоштовање се обједињују у оно што зовемо рађање иновација у здравству.

Говорећи на 75. скупштини Свјетске здравствене организације (СЗО),  прошле седмице Tedros Adhanom Ghebreyesus, генерални директор СЗО-а, рекао је: „Дозволите ми да своје излагање започнем с тим шта смо све учинили да милијардама људи омогућимо бољу здравствену заштиту и веће благостање. Предвиђамо да ћемо до 2023. године моћи скоро достићи свој циљ, међутим, сав тај напредак представља само око четвртину напора потребних за постизање Циљева одрживог развоја. Постоје, дакле, охрабрујући трендови и успјеси које треба прославити.

Ови нови трендови могли би имати важне посљедице на начин на који управљамо нашим здравственим системима, као и на дизајн здравствених установа сутрашњице, те њихову величину и број особља. Демографске и економске промјене, у комбинацији с технолошким напретком и растућим конзумеризмом, омогућавају да се више здравствених услуга нуди у амбулантним установама, чиме се болничка њега ослобађа за сложеније случајеве. Како то утиче на здравствену заштиту какву познајемо? И како се ти нови трендови односе на заштиту сигурности и здравља пацијената?

Потребу за побољшањем пружања здравствене заштите разматра Технички комитет ISO/TC 304, Управљање здравственим организацијама. Дизајниран да осигура благовремену, ефикасну, ефективну здравствену његу с минималним ризиком која је усмјерена на пацијента, будући стандард (ISO 7101) ће пружити докторима, пацијентима и његоватељима структуру и увиде који су им потребни да се што боље интегришу у ову фасцинантну еру здравствене заштите.

Обиље стандарда

Дакле, како би глобална здравствена заштита могла изгледати за десет година? Технички комитет ISO/TC 304 окупља стручњаке из свих области које су везане за пружања здравствене заштите, укључујући докторе, болничке администраторе, представнике различитих министарстава здравља и експерата за квалитет, како би проучавали различите теме као што су планирање здравствене заштите, управљање ризиком, правичност и угрожено становништво или обука запосленика. Циљ је да се подијели знање стечено из различитих модела здравствене заштите како би се креирао скуп признатих стандарда за управљање висококвалитетним здравственим организацијама, који се могу користити за унапређење система здравствене заштите и исхода за пацијенте у цијелом свијету.

Angela McCaskill, медицинска сестра и директорица Програма за комуникације и аудит у Институту за здравствене стандарде, вођа је пројекта Радне групе ISO/TC 304, која је одговорна за нови стандард. „Када сам почела истраживати о квалитету здравствене заштите широм свијета, видјела сам да постоји мноштво публикација о примјерима добре праксе које су припремили универзитети, здравствене организације или невладине организације, али се чинило да се те идеје нису довољно дијелиле или примјењивале на глобалном нивоу. Циљ ISO-а је, каже она, да изради стандард који се може лако прилагодити и разумјети широм свијета како би служио као референца за појединце, заинтересоване стране, владе и финансијере.

Како ствари стоје, здравствене организације и финансијери схватају да нема смисла дати предност квантитету добијених резултата ако је квалитет толико низак да не дозвољава никакво трајно побољшање. Пројекат који воде ISO-ови стручњаци стога има за циљ стварање стандарда за систем управљања квалитетом здравствене заштите који ће користити здравствене организације, без обзира на њихову величину и ниво ресурса, било гдје у свијету.

Обликовање глобалне здравствене заштите

Вођа групе која се бави израдом стандарда за квалитет здравствене заштите професор Adam Layland, бивши болничар и извршни директор здравствене службе Велике Британије, вјерује да нам је нови ISO-ов стандард у овом тренутку потребнији него икада прије. „Здравствене организације су се годинама суочавале с троструком пријетњом смањења финансијских ресурса, недостатка радне снаге и старења становништва. Са својим искуством у управљању здравственом заштитом – предсједавао је британским комитетом за управљање здравственим organizacijama – г. Layland је увјерен да ће ISO-ова експертиза бити више него добродошла како би се поправила ова ситуација.

Пандемија COVID-19 је нагласила важност другачијег начина пружања здравствене његе. Layland вјерује да би ово ново здравствено питање могло довести до позитивних промјена у свијету глобалне здравствене заштите. „Имамо прилику да помогнемо једни другима у постизању најбољих могућих здравствених резултата. Развој овог новог стандарда ће побољшати његу коју пружају наши здравствени радници и помоћи у превазилажењу пријетњи здравственој заштити с којима се заједнички суочавамо. Овај стандард је глобалан, а стручњаци широм свијета нам помажу да га развијемо.”

Самим тим што је заснован на глобалном консензусу, организације ће кроз употребу овог стандарда моћи да покажу своју посвећеност квалитету, сталном побољшању и политикама које се ослањају на циљеве и показатеље засноване на резултатима. Прикупљени подаци ће помоћи у мјерењу учинка и пружити доказе заинтересованим странама што ће, на крају крајева,  промовисати размјену најбољих пракси које се користе у болницама и здравственим установама у свим земљама, како би се помогло у побољшању његе коју пацијенти добијају свуда у свијету.

Позив на акцију

Због свега горе наведеног овом стандарду потребне су све могуће повратне информације до којих се може доћи на глобалном нивоу. Нове земље учеснице су позване да се придруже редовима техничког комитета ISO/TC 304 како би допринијеле развоју стандарда који ће позитивно утицати на пацијенте широм свијета. С тим у вези, госпођа McCaskill каже да је овај технички комитет имао великог успјеха у привлачењу стручњака из земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (Organisation for Economic Co-operation and Development - OECD) које обухватају све категорије доходака и да су уложени посебни напори да се чује глас земаља с јужне полулопте. Неке од тих земаља су Гана, Малави, Камерун, Нигерија и Бразил. „То представља један од наших највећих изазова и од суштинског је значаја за приступачност, примјенљивост и успјех самог стандарда на глобалну популацију”, примјећује она, и даље прецизира: „Лекције које можемо да научимо једни од других имају огромну вриједност, еволуционарне су, а не зависе од нашег економског статуса.”

Међутим, признајући да процес захтијева вријеме, госпођа McCaskill је увјерена да никада у модерној историји рад техничког комитета ISO/TC 304 није био тако  потребан. „Не потцјењујемо количину посла који подразумијева израда оваквог стандарда и већ имамо снажан и мотивисан тим који вриједно ради скоро 16 мјесеци. Ипак, ми стално инсистирамо на даљњој сарадњи и знању било које организације или земље која се бави унапређењем квалитета здравствене заштите или дијељењем добре праксе. То је кључно за наш успјех и помоћи ће ISO-у да успостави истински водећи глобални стандард.