Аутор: Catherine Bischofberger

Преузето са: www.iec.ch

Вјетроелектрана Vattenfall у Холандији добила је први IECRE пројектни сертификат од TÜV NORD-a. То је први пут да је тијело за сертификацију које је одобрио IECRE евалуирало вјетроелектрану у стварном свијету.

IEC-ов Систем за сертификацију према стандардима који се односе на опрему за употребу у области обновљивих извора енергије (IECRE) је најновији систем оцјењивања усаглашености (CA) IEC-a, а његов основни стратешки стуб је да омогући одрживу производњу и испоруку електричне енергије. То је међународно прихваћени систем оцјењивања усаглашености за све електране које производе, складиште или претварају енергију из соларних фотонапонских система, вјетра и различитих облика енергије мора. Од његовог оснивања 2014. године показао је огроман потенцијал за раст и успут прошао кроз многе важне прекретнице. Док свијет покушава да смањи глобалне емисије у борби против климатских промјена, систем оцјењивања усаглашености постаје све неопходнији.

Један од најновијих и кључних догађаја је додјела првог IECRE пројектног сертификата у сектору вјетроенергије. Сертификат је издао TÜV NORD CERT, који је дио TÜV NORD групе, која се већ преко 150 година бави испитивањем, инспекцијом и сертификацијом. То је тијело за сертификацију у области обновљиве енергије (Renewable Energy Certification Body ‒ RECB) које је одобрио IEC.

Прималац сертификата је приобална вјетроелектрана Vattenfall у Холандији. Vattenfall је један од највећих снабдјевача електричном енергијом у Европи, који послује у Шведској, Њемачкој, Холандији, Данској и Великој Британији. Компанија тврди да има више од седам милиона корисника, а циљ јој је да на одржив начин, без употребе фосилних горива, испоручи електричну енергију, а енергија вјетра је један од главних начина да се то постигне.

Прво IECRE глобално оцјењивање за вјетроелектрану

Први пут је испитивање и сертификација на основу IECRE-овог Система за оцјењивање усаглашености спроведено на великој вјетроелектрани умјесто на појединачним вјетротурбинама или компонентама. „Пројектна сертификација обухвата цио животни циклус пројекта вјетроелектране и стога је веома интересантан и изазован посао за сертификационо тијело. Пројекат почиње прегледом ситуације на самој локацији, везано  за вјетар, морске, земљишне, електричне и друге услове животне средине”, објашњава Christian Hering, менаджер за програм сертификације за обновљиве изворе енергије у TÜV NORD-у.

Процес сертификације такође разматра дизајн вјетроелектране као и то на основу чега је он конципиран. Усаглашеност се оцјењује према програму пројектне сертификације IECRE OD-502 и стандардима које је објавио IEC-ов технички комитет IEC TC 88 који дјелује у области система за производњу електричне енергије помоћу вјетра. Производња, као и транспорт, инсталација и пуштање у рад вјетротурбина такође се пажљиво провјеравају. „Процес испитивања и сертификације трајао је око двије године и на њему је радило око 20 различитих стручњака и то у тринаест различитих области”, описује Hering.

Савладавање изазова у стварном свијету

У међувремену је требало ријешити много проблема, од којих су неки били тешко предвидљиви. „Никада не знате да ли ће инспекција заиста бити обављена или не јер то зависи од временских услова и распореда оператера”, признаје Hering.

Предуслов да се посао заврши био је да се ради ноћу и викендом и уложени су заједнички напори да би се финализовали сви детаљи које је требало провјерити како би се издао коначни сертификат. „Сертификовали смо систем у стварној животној ситуацији, што се веома разликује од евалуације пројектних докумената на десктопу. То је такође веома различито од испитивања мјењача или лопатица ротора у лабораторији, јер не знате гдје ће бити постављени, на којој локацији и под којим условима”, каже Hering.

Он сматра да је чињеница да је TÜV NORD дошао до овакве једне прекретнице веома важна и тврди да ће она довести до више евалуација стварних пројеката, од којих очекује да ће постати растуће тржиште за сертификацију. „Већ смо издали пројектне сертификате за неколико других програма односно шема и близу смо да финализирамо сертификацију још једног глобалног пројекта заснованог на документу IECRE OD-502, који се такође односи на приобалну вјетроелектрану. Желимо да покажемо да са сертификацијом можемо донијети додатну вриједност, те смо стога веома активни у IECRE-у, као и у различитим интересним и радним групама”, каже он.

Wolfram Zeitz, извршни секретар IECRE-a при IEC-у, слаже се с тим. „Овај први пројектни сертификат за вјетроелектрану издат унутар IECRE-a наглашава све већу улогу обновљивих извора енергије у нашим економијама. Овај сертификат је велики плус за вјетроенергетски сектор и долази само неколико мјесеци након што је издата прва изјава о изводљивости у поморском сектору (видјети чланак у e-tech: Marine Energy Comes of Age). Дивно је видјети различите заинтересоване стране у IECRE-у како заједно раде остварујући резултате, те да активности веома важне групе RECB-а коначно дају плодове!”

Иако нам тек предстоје изазовни и узбудљиви тренуци док свијет настоји да испуни циљеве нето нулте емисије, рад IECRE-a показује да IEC-ови системи за оцјењивање усаглашености иду у корак с временом и да су у складу са стратешким циљем IEC-а да подржи одрживи свијет.