Терминолошки рјечник стандардизације

Област стандардиззацијеТелекомуникације
Teхнички комитетBAS/TC 5- Телекомуникације
Термин (ЕН) electromagnetic compatibility; EMC (abbreviation)
Дефиниција (ЕН)The ability of an equipment or system to function satisfactorily in its electromagnetic environment without introducing intolerable electromagnetic disturbances to anything in that environment.
Термин (ФР)
Дефиниција (ФР)
Термин (ДЕ)
Дефиниција (ДЕ)
Термин (БС)Elektromagnetska kompatibilnost, EMC(skraćenica)
Дефиниција (БС)Sposobnost opreme ili sistema da zadovoljavajuće funkcionira u njegovom elektromagnetskom okruženju bez unošenja netolerirajućih smetnji na bilo što u toj okolini
Термин (ХР)
Дефиниција (ХР)
Термин (СР)
Дефиниција (СР)
Датум2016-02-25
СтандардиBAS EN 60870-2-1:2008