Преносимо вам у цијелости вијест Међународне организације за стандардизацију (The International Organization for Standardization – ISО).

Аутор: Кет Локет (Kath Lockett).

Ватрогасци су ти који ће учинити све да заштите заједницу којој служе, али је неопходно да предузму и неопходне кораке да би обезбиједили сопствену безбједност.

„Ватрогасци су хероји. Ову тврдњу редовно чујемо из уста дјеце и младих људи који траже каријеру која се исплати, али и у медијима. Вјероватно је то нешто што сте сами рекли или помислили у неком тренутку. Ови храбри мушкарци и жене свакодневно ризикују своје животе да би заштитили своју заједницу. Ипак, изненађујуће, главни извор опасности у овој професији не произилази из самог пожара, већ из заштитне одјеће коју ватрогасци свакодневно користе. Према Мрежи за подршку ватрогасцима против рака, они су заиста много склонији раку због изложености канцерогеним материјама.

Ватрогасци долазе у контакт с хемикалијама респираторним путем, преко коже, или гутањем. А ако њихова лична заштитна опрема (Personal Protective Equipment ‒ PPE) није адекватно очишћена након сваке интервенције, штетни токсини на тој опреми могу да контаминирају возила, као и ватрогасну станицу, а на крају и саме људе који је носе. Дејвид Метјус (David Matthews), директор компаније Fire and Industrial PPE Limited, каже да су канцерогене хемикалије које се везују за личну заштитну опрему ватрогасаца све више препознате као највећа пријетња по здравље и безбједност ватрогасаца. „Дим и честице које се ослобађају током пожара повећавају ризик од настанка рака код ових радника и све смо свјеснији тога“, објашњава он. 

„Када ватрогасци донесу своју опрему кући, ове честице могу да се прошире на њихов аутомобил, јавни превоз, њихову кућу, партнере и дјецу. Некада је за ватрогасца умрљана заштитна опрема била 'доказ храбрости', и ријетко је, ако и уопште, била адекватно чишћена. Он се сјећа да су током година његове ватрогасне службе униформе прале цријевом у станици и качиле их на куке да се суше, али му је лакнуло када је открио да се правилно чишћење личне заштитне опреме сада схвата прилично озбиљно.

Праћењем строгих смјерница за деконтаминацију опреме за хитне случајеве можемо значајно да смањимо степен изложености ватрогасаца у обављању њихових дужности. Нови стандард ISO 23616 даје смјернице за правилан избор, његу и одржавање заштитне одјеће за ватрогасце, који укључује чишћење, ефикасно уклањање загађивача и поправку њихове личне заштитне опреме (ЛЗО).

Ватрогасци су много склонији томе да добију рак због изложености канцерогеним материјама.

Ковид позитивни

Парадоксално је да је пандемија Ковид-19 подигла свијест о важности ЛЗО у многим окружењима. Господин Метјус се слаже: „Прије Ковида нико није знао шта акроним ЛЗО значи, а чак су и ватрогасци морали да буду боље информисани о специфичностима чишћења ове одјеће. Акценат је на личној одговорности; морате да избјегавате повратак у станицу у прљавој заштитној опреми и да се пресвучете на мјесту интервенције, одјећу ставите у посебно предвиђене заштитне кесе и ову опрему оперете и прописно одржавате, даље од локације”.

ЛЗО не обухвата само заштиту за главу, штитнике за лице, рукавице и чизме, већ и одјећу коју носе ватрогасци. Лако је замислити ватрогасца како носи своју одјећу кући и пере је у веш-машини с обичним детерџентом. Међутим, различити типови машина за прање веша, различите температуре воде, циклуси чишћења и детерџенти доступни на тржишту могу у великој мјери да утичу на трајност и безбједност личне заштитне опреме и контаминирају другу врсту одјеће која се пере у исто вријеме.

Не радите ово код куће

Овај нови ISO стандард обухвата и поправку ЛЗО. Оно што може да изгледа као једноставна поправка, као што је поновно шивење дјеломично незашивене рефлектујуће траке на вашој заштитној опреми код куће, може озбиљно да угрози безбједност ваше одјеће. Не само да би шав могао да пробуши тканину, што ће је учинити опасном, већ би и конац који се користи могао да буде запаљив. Укратко, ниједна ЛЗО не би требало да се носи кући, већ да је одржавају професионалци у станици. „Враћајући се у ватрогасну станицу након пожара, питање чишћења се често занемарује и не рјешава како треба. Чак и сервисери и чистачи треба да прођу обуку и цертификацију да би се обезбиједило да је сва ЛЗО очишћена према стандарду“, каже Метјус.

Расел Шепард (Russell Shephard), предсједник експертске групе одговорне за развој стандарда, објашњава да ЛЗО обухвата сву опрему коју ватрогасци користе од главе до пете. „Сваки дио опреме има важну и различиту улогу и свима је неопходно одговарајуће чишћење и одржавање”. Аустралијска студија из 2020. године показала је да су канцерогени загађивачи нађени на канцеларијским столицама и теписима у ватрогасним станицама, а узорци ваздуха, прашине и површине открили су да су ватрогасци били знатно више изложени канцерогеним металима него што су то били канцеларијски радници. Конкретно, утврђено је да је концентрација хемикалије отпорне на пламен, као што је PBDE-99, 70 пута већа код ватрогасаца него код канцеларијских радника. Друге студије показују да су се ватрогасци разбољели након употребе ЛЗО која није била правилно очишћена или одржавана.

Када је у питању одржавање личне заштитне опреме, додатни изазов представљају ватрогасци волонтери. У Њемачкој волонтери чине највећи дио ватрогасне бригаде, тачније више од милион од укупно 1,25 милиона ватрогасаца. Аустралија се такође ослања на волонтере у сличној мјери. Стандард ISO 23616 пружа оквир за едукацију и обуку ових волонтера, као и особља које њима управља, да би се обезбиједило да је њихова ЛЗО увијек чиста, безбједна и правилно одржавана. Иако је и даље одговорност сваког ватрогасца да проводи редовну инспекцију своје ЛЗО, захваљујући овом стандарду, ускоро ће постојати поуздан систем који укључује обуку да би се омогућило да се ово може ефикасно постићи, како за професионалне тако и за ватрогасце волонтере.

Када је у питању одржавање ЛЗО, додатни изазов представљају ватрогасци волонтери.

Користи од ризика повезаних с трошковима

У развоју стандарда ISO 23616 такође је узета у обзир финансијска реалност ватрогасне службе. Иако ангажовање независног пружаоца услуга може да буде изузетно скупо, посебно за мале ватрогасне станице или службе које захтијевају често чишћење одјеће због броја позива за гашење пожара, неопходно је да сваки ватрогасац започне сваку мисију с чистом и безбједном ЛЗО.

Анализа односа трошкова и ризика је одиграла одлучујућу улогу у развоју овог стандарда. Без обзира на то да ли се услугом прања одјеће управља интерно или извана, посједовање одговарајуће опреме и процеса пружиће нам додатну безбједност. „Био бих најсретнији када би ватрогасци могли сваког дана да носе чисту опрему и да је мијењају када достигне одређени животни вијек који је прописао произвођач личне заштитне опреме“, каже Шепард. „Овде није у питању 'само ЛЗО', већ опрема која ће вам спасити живот”. Ватрогасне и хитне службе и произвођачи личне заштитне опреме морају да имају јасна упутства и смјернице о томе како да управљају трошковима и ризике сведу на најмању могућу мјеру.

Од главе до пете

Стандард ISO 23616 такође даје упутства и препоруке за напредније чишћење, инспекцију и поправке опреме. „Ми се фокусирамо на кациге, респираторе и прслуке, али не и на чизме“, каже Метјус. „Могуће их је безбједно очистити и ручно, али постоје и машине које су специјално дизајниране за овај задатак. Исто важи и за рукавице, које је такође тешко правилно очистити. Многе посебно активне ватрогасне станице већ користе ове машине или шаљу своју опрему квалификованим службама за чишћење ван ватрогасне станице. Пратећи једноставне смјернице дате у стандарду ISO 23616, сви актери у ватрогасној и хитној служби ће смањити своју изложеност контаминираној личној заштитној опреми.”

Донедавно су само велике градске ватрогасне јединице имале формалне програме чишћења и одржавања, али се с овим новим стандардом очекује да ће многе ватрогасне јединице широм свијета, посебно оне које се ослањају на ватрогасце волонтере, почети да користе савремене програме чишћења и одржавања.

Као бивши ватрогасац и предсједник синдиката за здравље и безбједност ватрогасаца у Великој Британији, господин Метјус вјерује да је од суштинске важности да се ријеше проблеми у погледу безбједности ЛЗО и њеног одржавања. „Имамо заиста велику подршку“, додаје он. „Многе земље немају успостављен систем за чишћење личне заштитне опреме, али схватају да је безбједност њихових ватрогасаца од највећег значаја. Стандард ISO 23616 је најприкладнији и најефикаснији стандард за успостављање процеса и смјерница за избјегавање ризика, подизање свијести о ризицима и њихову превенцију. Морамо да побиједимо у борби против загађивача да бисмо спасили више живота.“

Стандард ISO 23616:2022 можете да купите путем Института за стандардизацију Босне и Херцеговине. Стандард ће бити усвојен у босанскохерцеговачку стандардизацију у првом полугодишту 2023. године.