Аутор: Клер Нејден (Clare Naden)

Преузето са: www.iec.ch

Након разних застоја и поновних почетака, соларни аутомобили су коначно угледали свјетлост дана и појавили се на нашим путевима. И креатори IEC стандарда су управо ту уз њих, и помажу им да припреме пут за даљње побољшање.

Замјена загађујућих фосилних горива сунчевом свјетлошћу за напајање аутомобила: звучи готово превише добро да би било истинито. Соларни аутомобили - електрична возила опремљена соларним панелима - обећавају да ће омогућити нискоугљенични начин вожње уз много мањи број пунионица електричних возила.

Недавно је америчка компанија Аптера објавила да је прикупила више од 33 милиона долара да би финансирала почетне фазе производње свог соларног електричног возила, опремљеног са 700 вати соларних ћелија и способног да пређе више од 600 km с једним пуњењем. Већ су имали више од 46 000 резервација, иако није јасно када ће то возило бити доступно. У међувремену, у Јапану, комби Puzzle, мали електрични комби који користи соларну енергију за пуњење батерије, представљен је крајем прошле године, и требало би да буде у продаји од 2025. године.

Међутим, да би ови пројекти били одрживи, потребно је обезбиједити квалитет, перформансе и трајност соларних панела. Међународни IEC стандарди пружају међународно усаглашене спецификације и смјернице које обезбјеђују квалитет, безбједност и ефикасност производа, услуга и система. Процес оцјене усаглашености одређује да ли производ, услуга или процес одговара одређеним стандардима. Стандардизација такође пружа заједнички језик и оквир који подстиче интероперабилност, ефикасност, безбједност и свеукупну поузданост.

IEC-ов технички комитет TC 82: Соларни фотонапонски енергетски системи, израђује међународне стандарде који омогућавају системима да претварају соларну енергију у електричну. Ту спада и 14-дијелна серија стандарда IEC 60904^[1], која покрива све захтјеве и мјерења фотонапонских (PV) уређаја и њихових компоненти. Препознајући потребу за специфичним смјерницама у овој области, комитет је основао пројектни тим, IEC TC 82 PT 600, за интегрисани фотонапонски систем у возилима (VIPV) да би израдио два нова техничка извјештаја из ове области.

Вођа IEC TC 82 PT 600 Кењџи Араки (Kenji Araki) каже: „Квалитет и перформансе соларног панела биће те које ће одредити вриједност соларног аутомобила. Стога је фер и научно мјерење овог квалитета од огромног значаја. Без међународно договореног мјерења, биће тешко обезбиједити безбједну и ефикасну имплементацију ове технологије јер ће постојати већи ризик од лажних или нискоквалитетних компоненти које неће само ометати напредак технологије већ стварати и безбједносне ризике.“

Араки је додао да је важно имати практичне и поновљиве методе испитивања специфичне за VIPV, јер се контекст у којем се соларни панели користе, и тиме понашају, веома разликује од оног гдје су у питању куће или зграде.

За почетак, возила нису статична, тако да количина сунчеве свјетлости коју примају може драматично да варира. Дакле, може доћи до наглих промјена у излазној снази када се возило креће у или из сјеновитих подручја, на примјер, па технологија треба да се прилагоди томе. „Потребно је промијенити прорачун“, каже он, „и то може бити сложено и изазовно за схватити, зато је важно имати детаљну и свеобухватну процедуру коју произвођачи могу да користе као референцу.“

Араки је објаснио да се пројектни тим тренутно фокусира на стандарде и смјернице за испитивање, моделовање операција и енергетску класификацију, али да се такође припрема да се ухвати укоштац и с другим изазовима попут еколошких и испитивања механичких оптерећења. За разлику од стандардних соларних PV уређаја, VIPV трпи огромна механичка оптерећења и подноси различите временске услове.

На примјер, тренутни фотонапонски модули могу веома добро да пригуше вибрације у фреквенцији од око 0,1 до 10 Hz, што су типичне фреквенције у архитектонским структурама, али вибрација крова возила може бити и до 2 000 Hz. „У овим ситуацијама, молекуларни ланци у материјалима за заптивање модула не могу да прате брзину кретања, па постоји значајан ризик да ће доћи до резонанце у самој соларној ћелији.“

Стандарди који се користе такође могу да се примијене и у другим окружењима попут дронова и станице на великим надморским висинама (HAPS) и могу да помогну у оцјењивању соларних електрана инсталираних у планинама и шумама. “У таквим инсталацијама, губици због сјеновитих подручја зими могу да буду огромни, што доводи до нижег омјера ефикасности и самим тим и већих трошкова у производњи енергије. Међутим, тешко је дати прецизну процјену. Нови технички извјештаји на којима радимо помоћи ће да се овај проблем ријеши”, нагласио је Араки.