Преузето и преведено са: www.iso.org

ISO вијест на енглеском језику можете прочитати овдје

За угљеник се вежу контрадикторна осјећања. Да ли је користан или штетан? С једне стране, атом угљеника је основа за живот на Земљи, а с друге остаје чињеница да су емисије угљеника повезане с климатским промјенама. Угљен-диоксид је најчешћи гас с ефектом стаклене баште (GHG) који задржава топлоту у атмосфери. Овај феномен се назива и ефекат стаклене баште. Њиме се наша планета загријава и омогућава нам да достигнемо температуре које доприносе одржавању живота на Земљи. Без њега би наша планета више личила на Марс: хладно и ненасељиво мјесто.

Деликатна равнотежа на којој почива живот на Земљи зависи од сложеног скупа фактора. Од вулканских ерупција и шумских пожара до крчења шума и фосилних горива, на циклус угљеника утичу природа и људске активности. На примјер, масовно сагоријевање фосилних горива ради вјештачке производње енергије повећава ефекат стаклене баште повезан с угљен-диоксидом. То доводи до пораста температура које мијењају климатски систем планете и изазивају катастрофалне климатске промјене.

У наставку ћемо се фокусирати на дефиницију ефекта стаклене баште, његове узроке и како можемо ублажити његов утицај на климу.

Садржај

·         Шта је ефекат стаклене баште?

·         Како функционише ефекат стаклене баште?

·         Шта су гасови с ефектом стаклене баште?

·         Зашто се аутомобил загријава на сунцу?

·         Шта подразумијевамо под неконтролисаним ефектом стаклене баште?

·         Рјешења заснована на стандардима

·         Ефекат стаклене баште: избјегавање хаоса

Шта је ефекат стаклене баште?

Сунце емитује енергију, чији дио апсорбује Земља, а остатак се ослобађа у свемир. Међутим, гасови стаклене баште присутни у Земљиној атмосфери задржавају дио рефлектоване енергије, спречавајући је да у потпуности побјегне у свемир и на тај начин доприноси загријавању наше планете. Овај природни процес загријавања се може посматрати на Земљи, као и на другим планетама у Сунчевом систему. Ово је поједностављена дефиниција ефекта стаклене баште. Хајде да детаљније погледамо шта узрокује ефекат стаклене баште.

Како функционише ефекат стаклене баште?

Ефекат стаклене баште изазивају одређени гасови који се називају гасови с ефектом стаклене баште. Молекули гасова стаклене баште апсорбују и поново емитују топлотно зрачење, баш као што звучна виљушка за подешавање апсорбује и поново емитује звучне таласе подешене на њену фреквенцију. Молекули гасова стаклене баште ослобађају дио овог топлотног зрачења назад на Земљину површину и тако доприносе акумулацији топлоте. Поједностављени дијаграм ефекта стаклене баште олакшава разумијевање ефекта стаклене баште и дјеловања гасова стаклене баште на Земљину атмосферу.

Шта су гасови с ефектом стаклене баште?

Гасови стаклене баште су, у великој мјери, природни феномен; они задржавају топлоту од сунчевог зрачења која се рефлектује од Земљине површине. Више од десет хиљада година, док је човјечанство постепено прелазило са живота ловаца-сакупљача ка цивилизацијама заснованим на пољопривреди и урбанизацији, концентрација гасова стаклене баште у атмосфери остала је релативно стабилна, одржавајући температуру Земљине површине топлом.

Дакле, који гасови доприносе ефекту стаклене баште? Иако долазе у многим облицима, ево главних примјера гасова с ефектом стаклене баште:

·         Угљен-диоксид (CO2): Представљајући скоро 80% глобалних емисија које се могу приписати људској активности, угљен-диоксид може остати у атмосфери веома дуго. Неки од CO2 се брзо апсорбују, док ће други остати у атмосфери неколико хиљада година.

·         Метан (CH4): Метан остаје у атмосфери око 12 година, краће од CO2, али је његов ефекат загријавања много снажнији.

·         Азот оксид (N2O): Азот оксид је моћан гас с ефектом стаклене баште. Његов потенцијал глобалног загријавања је око 270 пута већи од угљен-диоксида током периода од једног вијека, а животни вијек у атмосфери му је више од сто година.

·         Флуорисани гасови: Емитовани током разних индустријских и производних процеса, флуорисани гасови се производе људском активношћу. Постоје четири главне категорије ових гасова: хидрофлуороугљеници (HFC), перфлуороугљеници (PFC), сумпор хексафлуорид (SF6) и азот трифлуорид (NF3).

·         Водена пара (H2O): Ово је далеко најраспрострањенији гас стаклене баште. Водена пара се разликује од других гасова стаклене баште у чињеници да варијације у њеним атмосферским концентрацијама нису директно повезане с људским активностима, већ прије са загријавањем које је резултат других гасова стаклене баште које емитујемо.

Повећањем концентрације гасова стаклене баште у атмосфери, појачавамо природни ефекат стаклене баште на Земљи и појачавамо глобално загријавање и климатске промјене.

Зашто се аутомобил загријава на сунцу?

Ево два примјера за разумијевање ефекта стаклене баште: ефекат сунца на аутомобил и ефекат сунца на стакленик. Видљиво зрачење пролази кроз стакло и загријава предмете унутра. Ови објекти апсорбују свјетлост, а затим емитују инфрацрвено зрачење ослобађајући енергију у ваздух. Таласна дужина овог инфрацрвеног зрачења, која се осјећа као топлота, предуга је да би поново прошла кроз стакло те остаје заробљена у путничком простору аутомобила или у стакленику. Овај феномен објашњава зашто се аутомобил загријава када је изложен сунцу.

Стога се поставља питање: да ли је ефекат стаклене баште користан за људска бића? Стакленици пружају погодан простор за узгој биљака јер омогућавају пролаз видљивог зрачења уз задржавање преостале топлоте. Међутим, вишак топлоте заробљен на овај начин може бити опасан, а најважнији примјер су глобалне климатске промјене.

Шта подразумијевамо под неконтролисаним ефектом стаклене баште?

Наша сестринска планета Венера, Земљин најближи сусјед, може да нас научи много о климатским промјенама. Температура површине Венере тренутно је 450 °C (према научницима NASA-е, такве температуре су довољно високе да олово постане течно), а у њеној атмосфери има 96% угљен-диоксида, што ову планету чини правим паклом. Али није увијек било овако. Није искључено да је Венера некада имала климу сличну оној на Земљи.

Шта се десило на Венери? Прије неколико милијарди година, ефекат стаклене баште изазвао је испаравање свих површинских вода, које су се затим полако шириле у свемир. Овај феномен се дешава када планета апсорбује више енергије од сунца него што може да се врати у свемир.

Може ли се овај сценарио догодити на Земљи? Према неким научницима, чак и ако бисмо спалили све ресурсе фосилних горива на планети, овај сценарио не би нужно довео до климатске катастрофе. Проучавање узрока еволуције климе на Венери ка овако другачијој ситуацији у погледу настањивости несумњиво ће нам омогућити да научимо вриједне лекције о климатским промјенама и тако избјегнемо тачку без повратка.

Конкретно, „пријеломне тачке“ у погледу климатских промјена могу се упоредити с клацкалицом. Баш као што мала тежина може да преврне клацкалицу и спријечи је да се врати у првобитни положај, ове прекретне тачке представљају критичне нивое у климатском систему гдје мале промјене могу довести до значајних, често неповратних промјена у временским приликама. Када се достигну ове тачке, оне могу довести до ланчане реакције, што резултује повећаном емисијом у атмосферу. Ово је посебно случај код одмрзавања пермафроста, који ослобађа метан, или шумских пожара који повећавају концентрацију угљен-диоксида.

Рјешења заснована на стандардима

Да би се избјегле непредвидиве и неконтролисане климатске промјене, човјечанство мора дјеловати брзо и на координисан начин како би примијенило глобалне стратегије за смањење емисије угљеника, очување биодиверзитета и прелазак на одржив начин живота на глобалном нивоу. Да бисмо дјеловали на проницљив и информисан начин, неопходно је пажљиво пратити еволуцију Земљине температуре и емисије гасова с ефектом стаклене баште.

На срећу, владе и организације су сада у могућности да подрже своје обавезе према нето нултим емисијама тако што ће предузети кредибилне акције засноване на ISO стандардима. На примјер, ISO 14064 је међународни стандард за квантификацију и верификацију емисија гасова стаклене баште. Он пружа оквир за организације да квантификују и извјештавају о својим емисијама, као и да верификују смањење и уклањање гасова стаклене баште. Овај вишедјелни стандард је суштинско средство које обезбјеђује транспарентност и досљедност у глобалним напорима у борби против климатских промјена.

ISO 14064-1^[1], Гасови стаклене баште – Дио 1: Квантификација и извјештавање о емисијама и уклањању гасова стаклене баште

ISO 14067^[2], Гасови стаклене баште – Угљенични отисак производа

ISO 14068-1, Управљање климатским промјенама – Дио 1: Неутралност угљеника

Ефекат стаклене баште: избјегавање хаоса

Данас су концентрације гасова стаклене баште изазване људском активношћу у атмосфери веће него икад и наша планета се стога загријава. Међутим, добра вијест је да можемо да обуздамо емисије гасова стаклене баште, под условом да преиспитамо своје енергетске системе, своје навике и стил живота.

Ако желимо да ублажимо ефекте климатских промјена, неопходно је да разумијемо ефекат стаклене баште и улогу различитих гасова. Придржавајући се међународних стандарда за квантификацију и извјештавање о нашим емисијама, обезбјеђујемо да наши напори буду што ефикаснији и координисанији. Имајмо на уму да емисије гасова стаклене баште настале током прошлог вијека и даље доприносе климатским промјенама које тренутно видимо и да ће емисије које испуштамо данас такође дугорочно утицати на нашу планету.