Терминолошки рјечник стандардизације

Област стандардиззацијеОсновни стандарди
Teхнички комитетBAS/TC 3- Управљање квалитетом и обезбјеђење квалитета
Термин (ЕН)consensus
Дефиниција (ЕН)general agreement, characterized by the absence of sustained opposition to substantial issues by any important part of concerned interests and by a process that involves seeking to take into account the views of all parties concerned and to reconcile any confl icting arguments NOTE Consensus need not imply unanimity.
Термин (ФР)consensus
Дефиниција (ФР)
Термин (ДЕ)Konsens
Дефиниција (ДЕ)
Термин (БС)konsenzus
Дефиниција (БС)opća saglasnost koju karakterizira odsustvo trajnog suprotstavljanja zainteresiranih strana na bitna pitanja rasprave, a koja se postiže kroz proces koji nastoji uzeti u obzir gledišta svih učesnika rasprave te usaglašavanjem svih spornih činjenica NAPOMENA Konsenzus nužno ne znači jednoglasnost.
Термин (ХР)
Дефиниција (ХР)
Термин (СР)
Дефиниција (СР)
Датум2016-02-07
СтандардиBAS EN 45020:2009