Терминолошки рјечник стандардизације

Област стандардиззацијеЕлектротехника
Teхнички комитетBAS/TC 15- Електромагнетска компатибилност
Термин (ЕН)coupling factor
Дефиниција (ЕН)The ratio of an electromagnetic quantity, usually voltage or current appearing at a specified location of a given circuit to the corresponding quantity at a specified location in the circuit from which energy is transferred by coupling. NOTE The term “coupling” is defined in chapters 131 and 726.
Термин (ФР)
Дефиниција (ФР)
Термин (ДЕ)
Дефиниција (ДЕ)
Термин (БС)koeficijent povezivanja
Дефиниција (БС)Odnos elektromagnetne veličine, obično napona ili struje koji se pojavljuju na određenom mjestu datog kola prema odgovarajućoj veličini na određenom mjestu u kolu iz kojeg se energija predaje putem elektromagnetnog povezivanja. NAPOMENA Izraz “coupling” (povezivanje) definiran je u poglavljima 131 i 726.
Термин (ХР)
Дефиниција (ХР)
Термин (СР)
Дефиниција (СР)
Датум2016-01-29
Стандарди-